Na Današnji Dan - 03. Januar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 03. januara! Šta se sve nekada dešavalo trećeg januara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 106. pre naše ere - Rođen je Ciceron, veliki rimski govornik, političar, filozof i pisac. Kao konzul, 63. pre naše ere otkrio je i savladao Katalininu zaveru. Bio je republikanac, protivnik Cezara i Antonija. Ubijen 43. po nalogu Marka Antonija. Ostavio je veći broj govora, dela i veliku prepisku. Dela su mu: 'Besede', 'O besedništvu', 'Razgovori u Tuskulumu', 'O starosti', 'O dužnostima'. Čuvena je njegova izreka: Summum ius summa iniuria - stroga primena zakona često donosi nepravdu).
■ 1322. – Umro je Filip V, kralj Francuske.
■ 1496. - Leonardo da Vinči isprobava jedan model letelice, ali bez uspeha.
■ 1521. - Papa Lav X ekskomunicirao Martina Luthera.
■ 1777. - Američki general Džordž Vašington porazio britanskog generala Čarlsa kornvalisa u bici kod Princetona.
■ 1795. - Umro je Džosaja Vedžvud, poznati engleski keramičar.
■ 1795. - Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuška Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.
■ 1815. - Austrija, Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.
■ 1868. - U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela prosvetiteljska era dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put za brzi razvoj Japana.
■ 1870. - Počela izgradnja Bruklinskog mosta.
■ 1875. - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač 'Velikog svetskog rečnika XIX veka' u 17 tomova. Izdavačka kuća 'Larus' je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.
■ 1883. - Rođen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. Dela su: 'Laburistička partija u perspektivi', 'Dvanaest godina kasnije', autobiografija 'Kako se to zbilo'.
■ 1885. - U francusko-kineskom ratu, početak bitke kod Nui Bopa.
■ 1888. - U opservatoriji Lick u Kaliforniji prvi put korišten teleskop refraktor, s prečnikom od 91 cm, bio je to najveći teleskop na svijetu u to vrijeme.
■ 1892. - Rodjen je J.R Tolkin (Tolkien), engleski pisac, autor ciklusa romana 'Gospodar prstenova' ('Lord Of The Rings'). Ostala dela: kritičke studije 'Beovulf: čudovišta i kritičari', 'Bajke, kritička studija', 'Čoser kao filolog'.
■ 1904. - Rođen je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću 'Nolit' i uređivao književno-politički časopis 'Nova literatura'. Potom je zbog političkog progona prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca 'Linkskurve', a u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma. Otišao je 1936. u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva.
■ 1911. - Zemljotres magnitude 7.7 uništio grad Almati u tadašnjem Ruskom Turkestanu.
■ 1919. - Na mirovnoj konferenciji u Parizu emir Fejsal I Irački potpisao sporazum sa cionističkim vođom Chaimom Weizmanom o razvoju jevrejske domovine u Palestini.
■ 1921. - Turski mir s Armenijom.
■ 1924. - Engleski egiptolog Howard Carter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu našao grobnicu faraona Tutankamona, gde je otkriven kameni sarkofag koji je sadržao tri zlatna kovčega jedan u drugom, a u poslednjem je bila mumija faraona Tutankamona, stara oko 3.000 godina.
■ 1925. - Benito Mussolini objavio svoju diktaturu u Italiji.
■ 1926. - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom 'Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu' u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.
■ 1926. - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.
■ 1929. - Rođen je italijanski filmski režiser Serđo Leone, tvorac 'špageti vesterna'. Filmovi: 'Kolos sa Rodosa', 'Za šaku dolara', 'Dobar, loš, zao', 'Zovem se Niko', 'Bilo jednom na Divljem zapadu', 'Dogodilo se u Americi'.
■ 1931. - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.
■ 1942. - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.
■ 1942. - Tokom Drugog svetskog rata ustaše su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile i opljačkale sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.
■ 1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali živote i stotine Jevreja spasli sigurne smrti.
■ 1944. - Saveznici bombardirali Split.
■ 1945. - Admiral Chester W. Nimic postavljen za komandanta Mornarice SAD-a u pripremama za planirane napade na Ivo Džimu i Okinavu.
■ 1945. - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.
■ 1957. - Predstavljen prvi električni sat.
■ 1959. - Aljaska je postala 49. savezna država SAD, kupovinom od Rusije.
■ 1961. - SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.
■ 1962. - Papa Ivan XXIII ekskomunicirao Fidela Castra u svojem nastojanju da posreduje između Nikite Hruščova i J. F. Kenedyja u vrijeme Kubanske krize.
■ 1967. - U bolnici je umro Džek Rubi koji je ubio Li Harvi Osvalda zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija.
■ 1970. - U Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.
■ 1977. - Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.
■ 1977. - Apple Inc. i službeno postao kompanija.
■ 1980. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.
■ 1985. - Izraelska vlada je avionima prebacila 12.000 jevreja iz Etiopije u Izrael.
■ 1990. - Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.
■ 1990. - U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi, kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.
■ 1992. - Objavljeno 15. primirje u ratu u Jugoslaviji
■ 1993. - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, START 2.
■ 1994. - U Sibiru srušio ruski putnički avion 'Tupoljev-154'. Poginulo svih 124 putnika i članova posade.
■ 1996. - Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.
■ 1997. - Širom Srbije nastavljeni masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija 'Zajedno'.
■ 1997. - Kina objavila da će potrošiti 27,7 milijardi dolara za borbu protiv erozije i zagađenja u dolinama Jangcea i Žute reke.
■ 1999. - Lansiran 'Mars Polar Lander'.
■ 2000. - Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.
■ 2001. - Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.
■ 2002. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.
■ 2003. - U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čavesa, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.
■ 2004. - Egipatski 'Boing 737' kompanije Flash Airlines srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, među njima 135 Francuza koji su letovali u Egiptu.
■ 2006. - Umro je Urbano Lacaro koji je uhvatio fašističkog diktatora Benita Musolinija kada je on pokušao da pobegne od savezničkih snaga. Lacaro je bio pripadnik italijanskog pokreta Otpor za vreme II svetskog rata.
■ 2007. - Odlukom Parlamenta Švedske, najstarije novine na svetu, 'Post-ok Inrikes Tidnigar' prestale su da izlaze u štampanoj formi i od tada su dostupne samo na Internetu. Te novine su počele da izlaze 1645. godine.
■ 2011. - U Zagrebu je umro komediograf Fadil Hadžić, osnivač Satiričnog pozorišta Jazavac, pozorišta Vidra i Komedija. Bio je i urednik časopisa Kerempuh i uspešan filmski scenarista i režiser.
■ 2015. - Umro je Edvar Bruk, američki političar i državnik, prvi crni republikanac izabran na neposrednim izborima glasovima naroda. Bio je i prvi crnac koji je obavljao funkciju tužioca u jednoj američkoj saveznoj državi.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1322. – Umro je Filip V, kralj Francuske.
■ 1496. - Leonardo da Vinči isprobava jedan model letelice, ali bez uspeha.
■ 1521. - Papa Lav X ekskomunicirao Martina Luthera.
■ 1777. - Američki general Džordž Vašington porazio britanskog generala Čarlsa kornvalisa u bici kod Princetona.
■ 1795. - Umro je Džosaja Vedžvud, poznati engleski keramičar.
■ 1795. - Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuška Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.
■ 1815. - Austrija, Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.
■ 1868. - U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela prosvetiteljska era dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put za brzi razvoj Japana.
■ 1870. - Počela izgradnja Bruklinskog mosta.
■ 1875. - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač 'Velikog svetskog rečnika XIX veka' u 17 tomova. Izdavačka kuća 'Larus' je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.
■ 1883. - Rođen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. Dela su: 'Laburistička partija u perspektivi', 'Dvanaest godina kasnije', autobiografija 'Kako se to zbilo'.
■ 1885. - U francusko-kineskom ratu, početak bitke kod Nui Bopa.
■ 1888. - U opservatoriji Lick u Kaliforniji prvi put korišten teleskop refraktor, s prečnikom od 91 cm, bio je to najveći teleskop na svijetu u to vrijeme.
■ 1892. - Rodjen je J.R Tolkin (Tolkien), engleski pisac, autor ciklusa romana 'Gospodar prstenova' ('Lord Of The Rings'). Ostala dela: kritičke studije 'Beovulf: čudovišta i kritičari', 'Bajke, kritička studija', 'Čoser kao filolog'.
■ 1904. - Rođen je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću 'Nolit' i uređivao književno-politički časopis 'Nova literatura'. Potom je zbog političkog progona prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca 'Linkskurve', a u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma. Otišao je 1936. u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva.
■ 1911. - Zemljotres magnitude 7.7 uništio grad Almati u tadašnjem Ruskom Turkestanu.
■ 1919. - Na mirovnoj konferenciji u Parizu emir Fejsal I Irački potpisao sporazum sa cionističkim vođom Chaimom Weizmanom o razvoju jevrejske domovine u Palestini.
■ 1921. - Turski mir s Armenijom.
■ 1924. - Engleski egiptolog Howard Carter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu našao grobnicu faraona Tutankamona, gde je otkriven kameni sarkofag koji je sadržao tri zlatna kovčega jedan u drugom, a u poslednjem je bila mumija faraona Tutankamona, stara oko 3.000 godina.
■ 1925. - Benito Mussolini objavio svoju diktaturu u Italiji.
■ 1926. - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom 'Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu' u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.
■ 1926. - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.
■ 1929. - Rođen je italijanski filmski režiser Serđo Leone, tvorac 'špageti vesterna'. Filmovi: 'Kolos sa Rodosa', 'Za šaku dolara', 'Dobar, loš, zao', 'Zovem se Niko', 'Bilo jednom na Divljem zapadu', 'Dogodilo se u Americi'.
■ 1931. - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.
■ 1942. - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.
■ 1942. - Tokom Drugog svetskog rata ustaše su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile i opljačkale sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.
■ 1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali živote i stotine Jevreja spasli sigurne smrti.
■ 1945. - Admiral Chester W. Nimic postavljen za komandanta Mornarice SAD-a u pripremama za planirane napade na Ivo Džimu i Okinavu.
■ 1945. - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.
■ 1957. - Predstavljen prvi električni sat.
■ 1959. - Aljaska je postala 49. savezna država SAD, kupovinom od Rusije.
■ 1961. - SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.
■ 1962. - Papa Ivan XXIII ekskomunicirao Fidela Castra u svojem nastojanju da posreduje između Nikite Hruščova i J. F. Kenedyja u vrijeme Kubanske krize.
■ 1967. - U bolnici je umro Džek Rubi koji je ubio Li Harvi Osvalda zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija.
■ 1970. - U Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.
■ 1977. - Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.
■ 1977. - Apple Inc. i službeno postao kompanija.
■ 1980. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.
■ 1985. - Izraelska vlada je avionima prebacila 12.000 jevreja iz Etiopije u Izrael.
■ 1990. - Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.
■ 1990. - U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi, kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.
■ 1992. - Objavljeno 15. primirje u ratu u Jugoslaviji
■ 1993. - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, START 2.
■ 1994. - U Sibiru srušio ruski putnički avion 'Tupoljev-154'. Poginulo svih 124 putnika i članova posade.
■ 1996. - Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.
■ 1997. - Širom Srbije nastavljeni masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija 'Zajedno'.
■ 1997. - Kina objavila da će potrošiti 27,7 milijardi dolara za borbu protiv erozije i zagađenja u dolinama Jangcea i Žute reke.
■ 1999. - Lansiran 'Mars Polar Lander'.
■ 2000. - Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.
■ 2001. - Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.
■ 2002. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.
■ 2003. - U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čavesa, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.
■ 2004. - Egipatski 'Boing 737' kompanije Flash Airlines srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, među njima 135 Francuza koji su letovali u Egiptu.
■ 2006. - Umro je Urbano Lacaro koji je uhvatio fašističkog diktatora Benita Musolinija kada je on pokušao da pobegne od savezničkih snaga. Lacaro je bio pripadnik italijanskog pokreta Otpor za vreme II svetskog rata.
■ 2007. - Odlukom Parlamenta Švedske, najstarije novine na svetu, 'Post-ok Inrikes Tidnigar' prestale su da izlaze u štampanoj formi i od tada su dostupne samo na Internetu. Te novine su počele da izlaze 1645. godine.
■ 2011. - U Zagrebu je umro komediograf Fadil Hadžić, osnivač Satiričnog pozorišta Jazavac, pozorišta Vidra i Komedija. Bio je i urednik časopisa Kerempuh i uspešan filmski scenarista i režiser.
■ 2015. - Umro je Edvar Bruk, američki političar i državnik, prvi crni republikanac izabran na neposrednim izborima glasovima naroda. Bio je i prvi crnac koji je obavljao funkciju tužioca u jednoj američkoj saveznoj državi.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
