Magija Protiv Religije

   Na njoj su se, čak, temeljila pojedina društvena politička uređenja, a običan narod nije ni svestan koliko je danas zastupljena u pokušaju određenih ljudi da zavladaju svetom. Legenda o savršenoj Atlantidi kazuje mnogo o životu tog, u drevnoj daljini, izgublejnog kontinenta. Zanimljiva je i zaslužuje pažnju savremenog čoveka, bez obzira na sva kontroverzna shvatanja o njenom (ne)postojanju. Platonovi zapisi, doduše, pamte Atlantidu kao jedno savršeno, besprekorno uređeno društvo, dok je njegov učenik Solon probudio veliko interesovanje za nju. Kroz razgovore sa egipatskim sveštenicima, on je nastavio legendu.

    Predanje kaže da su stanovnici Atlantide u mnogo čemu bili savršeni. Arhitektura, umetnost, nauka, sve je kod njih bilo isklađeno sa religiozno-magijskim životom. U središtu njihovog prostora bio je hram, oko kojeg su, u koncentričnim krugovima, bili iskopani kanali. Međusobno povezani, imali su sponu i sa okeanom. Svoje savršenstvo Atlantiđani su proneli kroz vremena i vekove. I sve je bilo lepo, dok svoje znanje i moć nisu poželeli da zloupotrebe. Krenuli su u osvajačke pohode i ratove. Usledila je katastrofa, koja je oglasila kraj života ovog kontinenta.
    Atlantida je ostala obavijena velom tajne. Mističnost priče o njoj pojačavaju ljudi koji veruju da su u nekoj od svojih ranijih inkarnacija bili stanovnici Atlantide. Zanimljivo je da su, na sličan način, propale i brojne moćne egipatske dinastije. Ni njih više nema. Ali, sačuvani su tragovi, opipljivi dokazi njihovog postojanja. Pohlepa i prenaglašena težnja za proširivanjem moći dovela je do propasti i druge brojne civilizacije. Atlantida i egipatska prošlost utoliko su zanimljivije što je i njihovo društveno uređenje tražilo i nalazilo potporu u magiji. Uostalom, magija je bila srž, okosnica oko koje su se plele sve velike kulture.


    U vreme nastanka hrišćanstva postojalo je nekoliko većih religija. Verske - svete borbe vođene su da bi se jedna vera proglasila jedinom pravom, a sve ostale osporile i diskreditovale. Ali, ma koliko se religiozni momenti razlikovali, sve te religije dodirivale su se na prostorima magije. U svakoj od njih bili su prisutni raj i pakao, i sve su pretile potopom, kataklizmama i apokalipsama. Đavo, kao osnovno zlo iz hrišćanskog verovanja, bio je povezan sa magijom. To je dovelo do pojave opakok proganjanja poklonika magije. Najsigurniji način njihovog uništavanja bilo je popularno - spaljivanje na lomači.
    Ako bi se tragalo za pravim značenjem magije, moglo bi se reći da ona znači kontrolu događaja preko čovekovih unutrašnjih sila. Najprihvaćenija - enciklopedijska definicija magije glasi: 'Namerna umetnost uticanja na događaje uz pomoć okultne kontrole prirode i duhova'.
    Gledanja na ljudski spiritualni život danas se umnogome razlikuju. U nekim zemljama (Engleska) stalno raste broj raznoraznih okultnih grupa i organizacija. U Americi, opet, raste interesovanje za pojavu novog mistično-religioznog duha. Čak su na sceni i specijalizovani vodiči sa registrom svih okultnih grupa i organizacija. Mnoge od tih grupa su, rekli bismo, usko specijalizovane. Neke se bave tumačenjem tarota, druge hiromantijom, treće astrologijom i slično. Postoje čak i klubovi koji nude sav potreban materijal za bavljenje magijom.
    Logično je da se popularizacijom magije smanjuje broj vernika, posebno među mladima, koji su sve više zainteresovani za različite magijske veštine. Naravno, vešti komercijalisti ne spavaju. Oni budno motre na sva dešavanja i unovčavaju okultne discipline. Dovoljno je zaviriti u bilo koju juvelirnicu. U svakoj od njih prodaju se privesci u vidu zodijačkih znakova i magijskih simbola. Sve više ima knjiga - priručnika o magiji, a i mnogi pisci se danas zadržavaju na izvesnim magijskim prisutnim temama - da li ima boljeg primera od Harija Potera.
    Čak se i muzika okretala nekim sferama magije. Rolingstounsi su recimo, svojim pesmama davali naslove koji su u neposrednoj vezi sa nekim slojevima magije. Dejvid Bouvi je na koncertima nastupao sa okom nacrtanim na sredini čela, što je simbol savršene svesti. Bitlsi su svojom muzikom kročili na Istok...
    Uprkos svim tim okultnim komercijalistima, nije mali broj ni onih ljudi koji su se magiji posvetili na jedan sasvim drugi način. Oni joj, jednostavno veruju. Tako, na primer, zanatliju Džordža Aleksandra posećuju okultisti iz celog sveta, kupujući od njega razne ritualne predmete koje on izrađuje. Odmah uz njegovo, moglo bi se smestiti i ime čuvene travarke Margaret Brus, koja spravlja mirišljave trave potrebne za magijske ceremonije.

    Mora se naglasiti da je u prošlosti bilo perioda kad je, iz ovog ili onog razloga, dolazilo do porasta magije. Ali, nikada, kao u novije vreme, nije zapamćeno da su u svemu tome mediji uzeli toliko učešća. Danas se za svaki novi podatak iz sveta magije otimaju i novine, i televizija, i film. Informacije koje plasiraju javnosti često su površne, jednostrane i pogrešne. Ljudi najčešće ostaju zaprepašteni, jer im se uglavnom serviraju izveštaji o čudacima koji na raznoraznim mističnim skupovima uspostavljaju kontrolu nad drugim ljudima. Tako se šire stravične priče, od kojih se diže kosa na glavi.


    Pažnju publike naročito privlače vesti sa temom zastrašujućih ritualnih ubistava i žrtvovanja. To još jednom potvrđuje istinu da je strah najjača emocija. Jer, u današnjem svetu u kojem se sve više oseća deficit osećanja, čovek, kao emociju prihvata i tako izazvan strah. On kao da ima potrebu da doživi neko snažno osećanje, od kojeg ga prožima jeza. Taj momenat naročito vešto koristi filmska produkcija. Filmski repertoari otuda vrve od filmova prepunih scena strave i užasa. Frankeštajn i Drakula nikada ne gube na svojoj aktuelnosti, čak naprotiv.
    Tema egzorcizma je takođe dobro prisutna i prihvaćena na filmu. A niko od odgovornih nije razmislio - o štetnim uticajima takvih filmova.
    Uz svu tu masovnu mašineriju uvržilo se i vrlo pogrešno shvatanje pojmova - magično i okultno, pa se i jedan i drugi pojam povezuju sa crnom magijom, đavolima i demonima. Sama reč okultno budi u čoveku iskonski strah. Pravi magovi ne povezuju magiju s napuštenim grobljima i ritualnim žrtvovanjima. Oni je shvataju kao moć, sposobnost svesnog ili nesvesnog podčinjavanja volje neke ličnosti - svojoj (magovoj) volji. Oni takođe tvrde da se u javnosti magija vrlo lako može sprovoditi u delo. Potrebni su, poručuju oni, samo volja duha i pogled.
    U potrazi za sopstvenim mirom, čovek prihvata razne kultove, koji niču kao pečurke posle kiše. I čim se razočara u jedne, već se iza okuke pomalja nova šarena laža. Tehnološki napredak je opustošio i osiromašio duhovni život čoveka. Nesposoban da u ličnom životu postigne brzinu tehnološkog razvoja, čovek pribegava traženju univerzalnog propovednika ili Mesije, koji će biti zadužen za mir, ljubav, sreću... čime neminovno, odlazi u duhovnu zavisnost.
    Može da zvuči zbunjujuće, ali istina je da sve više ljudi danas pribegava bavljenju magijom. neki to čine zato što su frustrirani, drugi to, opet, rade iz radoznalosti. Sve zavisi od čoveka do čoveka. Neki od njih se oblače neobično, nekonvencionalno, ekstravagantno i tako se sklanjaju od sveta. Neki misle da se magični cilj postiže magičnim napitkom. Mnogi u početnim fazama bavljenja magijom vide sebe kao novog Isusa, ili, odlazeći kao hodočasnici u posetu kući Alistera Kroulija u Švedskoj, uobražavaju da su njegova inkarnacija.
    Zanimljivo je da se danas u racionalnom svetu sve više ljudi okreće okultnim naukama, tražeći odgovore na pitanja koje zvanična nauka ne može da da. O magiji se danas mnogo govori i mnogo piše, ali ljudi su, ipak, zbunjeni njenom suštinom. Tačnije, mnogo ih je koji, zapravo, i ne znaju šta znači magija. neki su sumnjičavi, drugi to pitanje odbacuju kao smešno. Zbrci doprinose i nadrimagovi koji pre svega žele da stvore kult sopstvene ličnosti. To su oni, 'instant magovi' ili 'instant čarobnjaci'.

    Svakako, da oko magije, bar tako tvrde oni koji se uzbiljnije bave parapsihologijom, postoje lažne i prave činjenice. Oni takođe uveravaju da magija ima beskrajne mogućnosti, koje su prisutne svuda u svetu oko nas, jer i sam čovek, kao deo prirode, predstavlja pravo skladište magije u njenom najprirodnijom obliku.
    Pitanje koje muči sve one koji bi hteli nešto da znaju o magiji glasilo bi: Kako je uopšte moguće prenositi snagu magije? Prvenstveno treba znati, savetuju parapsiholozi, da svako može, ne uključujući se u razne sekte ili kultove, istraživati oblast magije. Njihova istina glasi da svuda, u svim bićima i stvarima postoji magija. Samo, čovek je, naročito ovaj savremeni, od detinjstva učen da se isključivo oslanja na materijalne stvari, ne pokušavajući da pojedine odgovore nađe u samom sebi. Oni pravog maga tumače kao sponu između božanske kosmičke snage i čovekovog sveta. Treba znati komunicirati, poručuju oni. Kad bismo znali, kažu, da komuniciramo sa kamenjem, mnogo bismo čuli i saznali. Oni najekstremniji, čak, idu dotle da pretpostavljaju da su naši kućni ljubimci, koji tako uživaju kad im se obraćamo i slušaju nas pažljivo, nekad u pređašnjim životima bili ljudi, kao i to da svaki čovek mora da u nekom životu reinkarnira u obliku životinje. I sa biljkama su takođe pravljeni mnogi naučni eksperimenti, koji su potvrdili da biljke reaguju na čovekovo prisustvo. Dokazano je, racimo, da biljke osećaju zategnutu situaciju i da kad im se približi trenutak umiranja, jako vibriraju. Te njihove intenzivne vibracije slične su ljudskom jauku od bola.
    Biljke se raduju pažnji, ljubavi, ali osećaju i njihov nedostatak. U laboratorijama u Oksfordu i Delaveru eksperimentima je dokazano da biljka koja nije okružena ljudskom pažnjom kraće živi - pre ugine. Njima, čak, i lepa misao prija. Kažu da i 'mrtvi' cvetovi u buketu, ako su nekome poklonjeni s ljubavlju, duže traju nego ako su poklonjeni samo reda radi.
    Posebno je zanimljiva teza o snazi drveća, koja pretpostavlja da drveće može da pomogne čovekovom zdravlju. Treba ga samo poštovati kao čoveka. Mada, priznaju, ima i zlog drveća. U ovom drugom smeštene su loše vibracije, sakrivene, kako ne bi naškodile čoveku.
    Kako znati da li je neko drvo dobro ili zlo? Postoji sistem provere. Preporuka je da se čovek drvetu približava polako, sa otvorenim dlanovima. Tada na scenu stupaju instinkti, koje treba da poštuje svaki pojedinac. Ako čovek tom prilikom oseti da ga određeno drvo privlači, znači - dobro je. I obrnuto. Evidentno je, slažu se mnogi parapsiholozi, da instinkte treba vežbati. Veliki magovi su još u najstarija vremena odlazili u šumu da tamo apsorbuju snagu.


    Upotrebi sve što ima efekta i ne učini nikome zlo, osnovno je pravilo magije. Uostalom, svaki onaj koji zloupotrebljava magiju može i sam da očekuje vrlo teške posledice, bar u nekom drugom životu, kažu stručnjaci za ovu oblast.
    Inače, od svih predmeta koji se u magiji koriste najzastupljeniji su zubi, nokti, kosa i kosti.

KOSA - Vračanje i magija oduvek su se koristili misterioznom snagom kose. Veruje se da ona u sebi sadrži vibracije iz celog tela i da lako odaje psihičko stanje osobe. Dakle, kao i oči, i kosa je ogledalo duše. Veliki deo čovekove energije je smešten baš u kosi, pa je ona zrači i nakon fizičkog umiranja. Poznato je da nokti i kosa umrlom rastu i posle smrti. Magovi upravo zbog toga tvrde da se pomoću kose i noktiju može održavati kontakt sa mrtvima, zahvaljujući vibracijama nakupljenim u njima. Otuda se nokti i pramenovi mrtvih nose kao amajlije.

    U pojedinim krajevima sveta, ljudi nose pramenove kose svojih najbližih urlih rođaka. Zahvaljujući energiji kondenzovanoj u vlasima, kosa uz pomoć magijske snage emituje uticaj dobra ili zla. Zato, svaki onaj ko se odluči na ovakvu amajliju, mora biti siguran da li je osoba čiju kosu nosi sa sobom bila dobra ili zla.
    Običaj i tabui u vezi sa kosom vrlo su različiti. Polazeći od one narodne da se klin klinom izbija, ljudi veruju da pas koji vas je jednom ujeo, neće to ponoviti ako nosite sa sobom malo njegove dlake. U Škotskoj, na primer, U Devenširu, postoji verovanje da se veliki kašalj leči uz pomoć kose. Malo kose obolelog stavi se u hleb i da psu da to pojede. Ako se, kaže verovanje, životinja zakašlje dok jede, bolest prelazi na nju. Magijsko izlečenje moguće je, poručuju magovi, postići uz pomoć magije samo ako se u nju veruje. U narodu je takođe prisutno verovanje da se kosa može upotrebiti protiv neprijatelja. U nekim krajevima sveta veruje se da kosa pokojnika zakopana ispod komšijskog praga izaziva malariju.
    Australijanci, opet, veruju da kosa muškarca deluje na plodnost žene, ukoliko dodirne njeno telo. Isto dejstvo imaju i povezi ratnika, koji se prave od kose mrtvih boraca.
    Poznata su plemena, pa i čitavi narodi među kojima vlada verovanje da kosu i nokte treba brižljivo čuvati u kući. Neki ih čak zakopavaju, kako ne bi došli do ruku neprijatelja. Irci idu toliko da veruju da Bog tačno zna koliko vlasi ima na svakoj ljudskoj glavi, pa ih zato sve treba čuvati do sudnjeg dana.
    Brojni magovi tvrde da nije priroda tek tako slučajno oko korena svake vlasi smestila tri do pet nervnih završetaka. Uz pomoć kose se i čuje. Primer su mačke koje se nakostreše kad ih neki zvuk uznemiri.
    Neka plemena žive u uverenju da odseći ratniku kosu znači prizvati njegovu skoru smrt. Uostalom, kad je Dalila Samsonu odsekla kosu, on je izgubio svoju neverovatnu snagu. U Evropi, opet, dugo se verovalo da se i snaga raznoraznih magova i veštica čuva u njihovoj kosi. Stari zapisi svedoče da su vešticama sekli kosu, posle čega su i same verovale da su izgubile moć, pa su priznavale svoja nečasna dela.
    Stari Rimljani su verovali da će vojnik, ukoliko odseče kosu pre bitke, biti u borbi zarobljen. Englezi novorođenčetu ne šišaju kosu sve do prvog rođendana. jevreji veruju u mogućnost da demoni uđu u kosu. Takođe je poznato i verovanje da nokte i kosu ne treba seći u vreme Punog Meseca, jer bi se time, baš tada kad ima toliko mnogo dobrih vibracija, zaustavio rast čovekovog tela. Loši efekti se, po verovanju, mogu neutralisati ako se na odsečenu kosu pljune. U tom slučaju neprijatelj, ako bi došao do nje, ne bi mogao da je zloupotrebi.
    Napred pomenuto verovanje da je u kosi sadržana energija onog kojemu je ona pripadala, dovodi do dileme da li je sasvim bezazleno nositi perike. Oni koji se bave magijom tvrde da nije svejedno da li je vlasnik kose od koje je napravljena perika bio dobar ili zao čovek. Njegove osobine - dobre ili loše, prenose se na osobu koja nosi nečiju kosu. Zato oni, kao sigurnije i bezopasnije rešenje, predlažu veštačku periku, ukoliko je ona nekome zaista potrebna. Osim toga, tvrde oni koji veruju da su ovladali magijom, da mogu da osete da li se radi o dobroj ili lošoj energiji koncentrisanoj u nečijoj kosi, od koje je napravljena perika.


ZUBI - Oni su takođe vrlo važan predmet u magiji. Da nisu tretirani kao vrlo moćno magijsko sredstvo, ne bi poglavice i vladari, kao pod obavezno, nosili nakit napravljen od zuba. Nekada davno ljudi su posebno verovali u veliku moć očevog ili majčinog zuba i smatrali su da ga je dobro imati uz sebe. Verovalo se da osoba koja poseduje zube svojih roditelja može da komunicira sa njima, to jest sa njihovim duhovima.
    U nekim verovanjima zub je shvatan i kao viđenje Svetog Grala. Srednjovekovni čovek je za veliku nesreću smatrao ako kralj izgubi zub. Verovao je da vladar time gubi i deo svoje snage. U to ime i zub boga Bude se i danas čuva u Šri Lanci u hramu Zuna, okružen dijamantima.
    Pripadnici Inka su zube ukrašavali skupocenim dragim kamenjem i zlatom, nataj način odajući poštu bogu Sunca.

KOSTI - One, takođe, prema drevnim verovanjima kriju u sebi magijsku moć. Tako je primitivni čovek od lobanja umrlih, za koje je mislio da su obuzeti demonima, pravio amajlije, koje su imale zadatak da ga čuvaju od zlih duhova. U Francuskoj je, čak, postojalo verovanje da se od praha kostiju lobanje obešenog čoveka dobija uspešan lek protiv ujeda besnog psa. Kosti su gotovo neizostavno sredstvo rada svakom magu. Neka australijska plemena su, ačk išla tako daleko da su verovali da je dovoljno u neprijatelja samo uperiti kost, da bi se izazvala njegova smrt. Indijanski ratnici su duvali u pištaljke napravljene od kostiju kraljevskog orla, verujući da samim tim činom dobijaju njegove osobine.
    Ima takvih magijskih rituala u kojima se koriste predmeti isključivo dobijeni od kostiju. A Australiji vračevi uspevaju da nekome nanesu zlo tako što pokupe kosti sa stola za kojim je on jeo. Ako 'začarani' otkupi kosti i baci ih u vodu - magija prestaje da deluje.
    Posebno je zanimljiv kontakt sa sopstvenom lobanjom. Meditacija uči kako se on ostvaruje. Ona obučava čoveka da vizuelno izdvoji lobanju i predstavi je svom umu. Tako se lobanja može doživeti kao 'vrh piramide dinamičke snage tela'. Strah od smrti bi nestao, ako bismo uspeli da meditacijom postignemo dalju transformaciju. Upućeni tvrde da se na taj način može putovati kroz Kosmos i savetuju da se to mora shvatiti ozbiljno. Nipošto kao igra i zabava. Meditacija na sopstvenoj lobanji pruža čoveku mogućnosti da zaustavi vreme i postigne potpuno nove projekcije slobode.

KAMENJE - Ono je prisutno u mnogim mitovima koji tvrde da ono predstavlja kosti majke Zemlje, jer je teško uništivo i ne može se lako razoriti. I dok kosti sadrže lične vibracije, dotle kamenje nosi u sebi uticaje različitih sfera. Stoga ono može istovremeno da utiče na više ljudi. Inače, različito kamenje ima i različite funkcije. jedno služi čoveku - leči ga, drugo ga kažnjava - služi za osvetu.
    Kamenje može imati i druge namene. Recimo, u starom Rimu, kamen 'Lapis Manilis', smešten pored hrama boga marsa, imao je ulogu da u sušnom periodu privuče kišu.


    Ljubav je, kažu, osnov, okosnica Univerzuma. Ne možemo je nazivati ni dobrom ni lošom, već nečim što jednostavno POSTOJI. Ona ispunjava sve, ali ne zalazi u sferu volje. U Univerzumu sve ima svoj balans, svoju protivtežu.
    Treba znati, kažu magovi, da postoji razlika između crnih sila i crne magije. Crna magija manipuliše negativnih silama i negativnim energijama, koje su neophodne u postizanju balansa sveta i, samim tim, pozitivne. Čovek rano nauči da pored zla postoji dobro, da posle noći dolazi dan, posle kiše sunce... da pored crnog postoji i belo. Samo čovek nerado priznaje da je zlo balans dobru i da se njime postiže nužna ravnoteža. Time bi prihvatio tezu da bi nestankom zla, nestalo i - dobro. A to bi, opet, značilo da ne treba težiti uništavanju zla, već njegovom usmeravanju ka ljudskoj koristi. Svaki dobar mag ima zadatak da zlo, to jest negativnu energiju, transformiše u dobro, to jest u pozitivnu energiju.
    Svaki mag u početku biva privučen slepim, primitivnim nagonom.  U svojoj želji da što pre krene sa akcijom, on zaboravlja na moguće opasnosti, pa se upušta u nedozvoljene rizike. Svaki mag početnik za riče se da će se služiti samo belom magijom, kako bi pomagao ljudima. Kad shvati da su mu isceliteljske mogućnosti male, on odustaje. On, u stvari, zaboravlja da ljudi uz njegovu pomoć mogu biti izlečeni samo pod uslovom da veruju u njegovu moć. Zato, kažu 'iskusni magovi', mag početnik mora prvo da pomogne sebi. On mora da shvati i nauči osnovne zakone magije i nipošto sebe ne sme smatrati sveznajućim i svemogućim.
    Treba znati da talismani imaju moć samo ako su napravljeni i namenjeni za konkretnu osobu i konkretnu priliku. Oni nužno treba da sadrže u sebi i deo energije ličnosti kojoj pripadaju. Talismane nije lako praviti. To je prava umetnost. Recimo, talisman neće imati nikakvu snagu, ako pre njegove izrade ne poništimo sve negativne uticaje osbe koja će ga nositi. Dalje, nužno je verovati u njegovu moć.
    Pre nego što se uradi talisman, treba ojačati auru 'štićenika'. Šta je aura? Najjednostavnije rečeno, to je jedan zaštitni višebojni zid, koji mnogo zavisi od karaktera osobe. Aura, u stvari, otkriva ovobu onakvom kakvom ona jeste, a ne kakvom želi da se predstavi svetu. Aura se sastoji od fizičkog i astralno-emocionalnog tela. Strah, mržnja, pohlepa... mogu da oštete emocionalno telo aure. Sebični ljudi, na primer, doživljavaju napade na astralne delove svoje aure. Mentalno telo je osetljivo. Ono reaguje na sve negativne misli.
    Postoje i dva fragmentarna tela aure. Jedno od njih je pod velikim kosmičkim uticajem, pa zato osećajne osobe često pate od glavobolja, nastalih kao posledica skupljenih negativnih kosmičkih energija. Drugo fragmentarno telo je pod snažnim uticajem planeta, što može osećajne osobe odvesti u depresiju. Zato je vrlo važno ojačati to telo aure.
    Na kraju, šta reći, osim da je magija jaka onoliko koliko verujete u nju. Ukoliko ne želite da podpadnete pod neke magijske uticaje, najbolje ju je ignorisati. A najbolje je i ne koristiti je, jer uvek se odbija do onog ko je koristi. Ako želite da sebi ispunite neke ciljeve i želje, putem svojih misli i duhovnim putem, onda to uradite na neki drugi način. A, najlepši i najdelotvorniji način je MOLITVA.