Kako Se Truju Deca i Omladina

     Evo poražavajuće statistike - jedno od desetoro američke dece prima lek ritalin, koji izaziva promene svesti, a jedno drugo istraživanje kaže da se to dešava kod jednog od osmoro dece. A, što je najgore, Ritalin je derivat kokaina!

    Evo još nekih neverovatnih brojki: lekari u Velikoj Britaniji su 1993. godine izdali 3.500 recepata za ritalin; do 1996. godine već ih je bilo 26.500; 2006. godine britanski Nacionalni zdravstveni servis (ne uključujući privatnu praksu) izdao je 250.000 recepata, a 2007. godine cifra je dostigla 461.000. Rast je bio toliki da je čak i jedan vladin predstavnik rekao da bi ga trebalo malo obuzdati. Uz Ritalin, napravljeni su i drugi slični lekovi kako bi se udovoljilo opsesiji, kao i proračunatom zlokobnom planu, da mlade treba drogirati.
   Među njima su: aderal, koncerta, metadat CD, ritalin, fokalin i stratera (atomoksetin). Kao što i pretpostavljate i kompanija Ilaj Lili, koja se dovodi u vezu sa Bušovima, je umešana u to. Još jedan lek koji se daje deci je risperdal koji se upotrebljavao da bi se od političkih zatvorenika u Sovjetskom Savezu izvlačile informacije. Dejvid Hili, vodeći stručnjak za psihofarmakologiju i profesor psihijatrije na Univerzitetu u Kardifu u Velsu, rekao je sledeće: 'Ljudi koji su uzimali risperdal bi svakome sve priznali. Kada razmislite o davanju ovog leka deci, dobijate potpuno nova pravila igre.' Da na sekundu razmislimo o tome: dozvoljavamo da se deci daju lekovi koji su davani političkim zatvorenicima u Sovjetskom Savezu zbog kojih su oni svakome sve priznavali. Studija, objavljena u januaru 2010. godine, u časopisu Jyrnal of Amerikan Akademy  of Child & Adolesent otkrila je da su risperdal i ostali 'antipsihotički' lekovi davani deci čak od dve godine starosti. U njemu se kaže i da se broj slučajeva u kojima su ti lekovi davani deci između dve i pet godina udvostručio poslednjih godina – što je u skladu sa planom da omladina počne sa drogiranjem što je ranije moguće. Lekovi izazivaju isti efekat kao amfetamini i kokain. Oni su, naravno, nelegalni iako farmaceutske kompanije i njihovi lakeji, koje nazivamo 'doktorima', prilično legalno prepisuju slične lekove deci kao bombone na Božić.

    Ti lekovi imaju i moguće zdravstvene posledice, kao što su srčane smetnje i dijabetes. One se opisuju, kao i svi negativni efekti lekova, kao 'nuspojave', ali one nisu prosto 'sporedni efekti'. Radi se o ozbiljnim efektima i u tome nema ničeg 'sporednog'.  'Problem' koji promoviše 'Velika Farma' kako bi podstakla zloupotrebu lekova kod dece je nešto što oni nazivaju 'Hiper-kinetički deficit' ili ADHD. Profesor Hili je rekao sledeće: Farmaceutske kompanije sprovode aktivnu kampanju kako bi ubedile ljude da postoji i ADHD kod odraslih. Odraslima koji imaju proleme se kaže da imaju ADHD i za to im se pripisuju lekovi. Farmaceutske kompanije agresivno reklamiraju takve lekove. Kako doktor može da odbije da prepiše neki lek za koga je 'klinički potvrđeno' da pomaže? Odgovor na to bi bio – tako što razmišlja svojom glavom. Ima sve više dokaza da ti lekovi čak i ne utiču na 'stanje' za koje se tvrdi da ga leče i mnogo je mišljenja stručanjaka sa iskustvom da ne postoji nešto što se naziva Hiper-kinetički deficit, osim onoga koji izazivaju dodaci ishrani, kao što ću ubrzo i objasniti. U tom slučaju, imamo na delu situaciju No problem - reakcija - rešenje, baš kao što je i 'oružje za masovno uništenje' u Iraku. To je široko rasprostranjena tehnika koju koristi Velika Farma, kada stalno izmišlja nove bolesti i sindrome kako bi opravdala potrebu za još većom količinom lekova i vakcina.
    Ona zarađuje milijarde i milijarde time što čini ljude fizički, mentalno i emocionalno bolesnim, a da bi osigurala sve veći profit, potrebno joj je još više bolesti ili, uz pomoć tehnike No problem - reakcija - rešenje, percepcija javnosti da se nove bolesti javljaju. To uključuje i izmišljanje 'novih' koje zapravo ne postoje. Majk Lamer, iz Šen klinike na ostrvu Vajt, kaže da farmaceutske kompanije mnoge prirodne odgovore tela, koji su neophodni da bi ljudi ostali zdravi, tretiraju kao 'bolest'. On kaže da je jutarnja mučnina način na koje telo izbacuje toksine kako ne bi naudili detetu.

    Bilo kakav 'lek' koji bi to 'izlečio' bi uticao na to da telo zadrži ono čega bi trebalo da se oslobodi. Majk kaže da se u tim uslovima neki pobačaji dešavaju zbog toga što telo odbaci trudnoću, jer sistem prosto postaje isuviše toksičan. Pogledajte šta se desilo kada su hiljade trudnih žena uzele lek talidomid, kasnih 50-ih i ranih 60-ih godina da bi se oslobodile simptoma jutarnje mučnine. Rađale su decu sa velikim defektima, uključujući i decu bez ruku. Taj slučaj je opisan kao 'jedna od najvećih medicinskih tragedija modernih vremena'.
   Mnoga stanja na koja se danas gleda kao na problem ili na 'bolest' koju farmaceutski kartel treba da leči predstavljaju nešto što telo samo radi kako bi ispravilo disbalanse i reagovalo na potencijalni problem, kaže Majk. 'Hiper-kinetički deficit' uglavnom znači da vam je škola toliko dosadna da se ne možete koncentrisati na sva sranja u koja žele da poverujete. I sam sam patio od toga po ovoj definiciji, ali sam uvek sasvim dobro mogao da se koncentrišem kada bih kroz prozor gledao fudbalsku utakmicu na sportskom terenu. Stado koje čine doktori, psihijatri, nastavnici i ostali roboti jedne države odgovaraju na ovu 'bolest' tako što 'žrtvama' daju odgovarajuće lekove Velike Farme, poput ritalina (poznatog i kao metilfenidat) koji hemijski prespaja mozak i centralni nervni sistem. Ovo su neki od sporednih efekata… bolje reći, neki od efekata: Nervoza i nesanica, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, vrtoglavica, tahikardija, glavobolje, promene srčanog ritma i krvnog pritiska, osip i svrab kože, bol u stomaku, gubitak težine, digestivni problemi, toksična psihoza, psihotične epizode, sindrom zavisnosti od leka, tremor i mišićni grčevi, groznice, konvulzije i glavobolje (mogu biti ozbiljne), nepravilni rad srca i disanje (mogu biti ozbiljni i ugroziti život), uznemirenost, nemir, paranoja, halucinacije i priviđenja, preterano ponavljanje određenih pokreta i beznačajnih aktivnosti, žmarci (osećanje da vam insekti ili crvi gmižu pod kožom), kao i ozbiljna depresija nakon prestanka uzimanja leka. Pa, evo vam, dragi moji, stavite u sebe ovo, a ja ću vam doneti čašu vode. Doktor najbolje zna. To prepisuju deci danas kao konfete, kao i ostale slične lekove, a sve je to deo proračunatog rata protiv naše dece.

    Izveštaj objavljen u avgustu 2009. godine u časopisu Američkog medicinskog udruženja, otkrio je da anti-depresivi poput ritalina, prozaka i sličnih izmišljotina predstavljaju najprepisivanije lekove u Sjedinjenim Državama. Nakon 1996. godine, upotreba tih lekova je kulminirala. Procenujuje se da 27 miliona ljudi uzima ove prepisane lekove koji utiču na promenu svesti. Prepisuju se i deci još od šeste godine. Neki roditelji zapravo daju svojoj deci ritalin koji su nabavili putem Interneta, kako bi im 'pomogli da se koncentrišu' tokom učenja i ispita. To je već zloupotreba dece. Takođe, deci roditelji daju lekove zbog brige da im deci nije 'dosadno, da nisu nemirna i rastrojena'. Čoveče, ko bi to pomislio kad imaju takve roditelje? Jedan čudan momak, po imenu profesor Džon Haris, 'stručnjak za bioetiku' u britanskom Univerzitetu u Mančesteru, ohrabrio je upotrebu ritalina za odrasle, kao i za decu, i uporedio ga je sa 'sintetičkom sunčevom svetlošću' – ekvivalentom onoga što su svetlost vatre, svetlost lampe ili električna svetlost prema Suncu. Rekao je da bi odrasli trebalo da ga uzimaju da bi 'povećali svoju moždanu snagu'. Pa, pretpostavljam da bi onda trebalo da ga uzimaju. Dižem ruke. Stvarno ne vredi. Jedna studija objavljena u januaru 2010. godine u časopisu takođe otkriva ozbiljan porast u prepisivanju dva ili više psihijatrijskih lekova koji se uzimaju u kombinaciji – nešto što je poznato pod nazivom 'psihotropska polifarmacija'.

    Istraživači su proučavali lekove koji su prepisivani odraslima u periodu između 1996. i 2006. godine, tokom 13.000 poseta lekaru u Sjedinjenim Državama. Otkrili su da je procenat poseta u kojima je prepisano dva ili više lekova porastao sa 42,6 odsto na 59,8 odsto, a procenat prepisivanja tri ili više lekova je skočio sa 16,9
odsto na 33,2 odsto.
   Broj prepisanih lekova tokom svakog odlaska kod lekara se u proseku povećao za 40,1 odsto. Čak iako ne uzimate ove lekove direktno, dobijate ih kumulativno uzimanjem vode. Istraživanje Asošijeted presa pokazalo je da su antibiotici, antikonvulzanti, stabilizatori ponašanja, polni hormoni i široki spektar drugih lekova pronađeni u zalihama pijaće vode za najmanje 41 milion Amerikanaca. Situacija je prosta – što više drogirate stanovništvo, ono više izlučuje mokraćom u zalihe koje koriste ostali – a sve je to planirano. Postoji još jedan aspekt ovog masovnog drogiranja društva od vitalnog značaja, a predvideo ga je Oldos Haksli, član Fabijanskog društva i autor dela Vrli novi svet 1959. godine: … čini mi se prilično verovatnim da će u nekoj od sledećih generacija doći do farmakološkog metoda koji će učiniti da ljudi zavole svoje ropstvo i naprave… neku vrstu bezbolnog koncentracionog logora za čitava društva, tako da će ljudima, zapravo, biti oduzeta sloboda, ali da će uživati u njemu, jer će ih propaganda ili ispiranje mozga farmakološkim metodama učiniti nevoljnim da se protiv njega pobune.
   Upravo se to dešava danas. Plan je da se svaka nova beba mikročipuje na rođenju, a tada bude podvrgnuta obaveznoj vakcinaciji i lekovima koje će dobijati doživotno, omogućavajući potpunu kontrolu države od kolevke, pa do groba. Izolujte ih u pet čula, a onda programirajte njihove diskonektovane umove tako što ćete kontrolisati izvore informacija – zvanične medije i ono što prolazi pod velom 'edukacije'.
   Onima koji ne žele da budu isprogramirani i insistiraju na tome da se ponašaju drugačije od mase, biće dijagnostifikovan Hiper-kinetički deficit i biće stavljeni na droge koje će im pomutiti um. Zavera oko uvođenja globalne kontrole je usmerena na svakoga, ali joj je glavni fokus na deci i omladini koji će biti odrasli kada bi trebalo uvesti svetski diktatorat. Stalno smo svedoci toga da su mladi ljudi koji pomahnitalo vrše masakre u školama, univerzitetima i na drugim mestima oni kojima su prepisivani ovi lekovi koji utiču na um.