vrh
Meni


Izabranik Sa Onog Sveta



     Ovo je priča o devojci koja se otisnula u zabranjene vode crne magije, kako bi osigurala ljubavnu vezu sa novim momkom. Pošto ga je vračarskim putem i pridobila, tako je mislila i da ga sačuva. Međutim, to se nije dogodilo. Severinka je najpre obišla sve homoljske vračare, a potom i timočke. Prenagomilanost i preteranost u đavoljim rabotama odvele su je na Goli Krš, gde joj se u snežnoj vejavici gubi svaki trag.

 
     


       Severinka N. rođena je 1969. godine u malom selu kod Kučeva. Kada je završila osmogodišnju školu, njeni su nameravali da je udaju za imućnog momka iz komšiluka. I bilo bi tako, da se Severinka nije opirala nagloj i upornoj odluci svojih roditelja. Pre svega, nije htela da se uda, jer je tek zašla u šesnaestu godinu, ali je tu postojao i drugi razlog. Kada se jednog majskog dana Severinka vraćala iz škole (bili su to poslednji dani njenog osnovnog školovanja), na putu prema njenoj pojati, motociklom ju je sustigao momak R. N. za koga su njeni nameravali da je udaju. Pošto ju je dugo ubeđivao da sedne pored njega na motocikl, ona je to morala da prihvati više iz prisile, nego dobrovoljno.
    Dalji tok priče čućemo od Severinkine rođene sestre Jasmine koju smo zatekli u dvorištu homoljske vračare Flore Velikić početkom aprila 2000. godine. Zapravo, od Jasmine smo i saznali za ovu uzbudljivu i opaku priču. Pošto su se pomirili sa sudbinom da Severinke više nema, njena sestra je krenula njenim stopama, da traga i posećuje vračare koje mogu da joj pomognu ili bar ublaže neizmernu tugu.
- A kada je moju sestru i tog momka sa motociklom, zemljani putić odveo u obližnji šumarak sa niskim hrastovim rastinjem, mladić je ugasio motocikl, i rekao joj da se isti pokvario i kako moraju da ga poprave. Predložio je da mu ona dodaje traženi alat, dok ga on bude popravljao. Zbog napetosti bio je na ivici sloma i on ju je, pun snage i želje, gotovo poneo u dubinu gustiša. Severinka je vrištala i zapomagala, verujući da će je neko čuti. A potom ju je oborio na travu, uz pretnju da ako pisne, može zauvek nestati u ovim šumovitim gudurama. Baš tada je odnekud zagudio traktor koji im se sve više približavao, a potom se zaustavio pored preprečenog motocikla. Tada je R. N. pohitao da ga skloni. Severinka je iskoristila trenutak i pobegla duboko u šumu, gde se izvesno vreme pritajila, sve dok nije začula zvuk motocikla. Posle je kod kuće ocu i majci ispričala ceo događaj.
- Moj otac je bio prek čovek - kazuje dalje Jasmina – pa je odmah pohitao u komšiluk, kako bi se lično uverio u ispravnost kćerkine priče. Naravno, preplašeni i uzbuđeni momak nije hteo ništa da prizna, mada je drhtao kao prut. Kad se vratio, otac je Severinku prebio na mrtvo. Od tog dana, ona je rešila da ide na sve ili ništa. Tako su njeni putevi počeli da se ukrštaju po vračarskim kućama Homolja i Krajine. Zabranjena ljubav joj je bio jedini i poslednji cilj u životu i zbog te ljubavi ona je počela da gubi pravi smisao života i postojanja.

NEOBIČNA TURNEJA

    Od Jasmine saznajemo da je Severinka do ušiju bila zaljubljena u mladića, srednjoškolca, koji je stanovao i učio u Majdanpeku. Tih meseci, ona ga je sačekivala i ispraćala, ma gde on odlazio ili dolazio. Jasmina je ubeđena da je i on nju voleo, ali ne toliko koliko ona njega. Severinki se u poslednje vreme sve više činilo da joj novi mladić izmiče, pa je počela da se plaši kako će ga jednog dana potpuno izgubiti. Kad god bi polazio za Majdanpek, u njoj bi se probudio crv sumnje, pomešan sa izvesnom dozom ljubomore. Ona je htela da ga svakodnevno ima uz sebe, mada je bila svesna da to nije izvodljivo. A onda je jednog dana načula da Mladen u Majdanpeku ima drugu devojku. Tu svoju tvrdnju prenela joj je sestra od strica koja pohađa gimnaziju u tom gradu.
    Severinka je bila bespomoćna, ali nije imala smelosti da ode u Majdanpek i Mladena uhvati na delu. A onda je u nekim novinama pročitala da pojedine vračare mogu da joj otkriju sve ovozemaljske tajne.
- Moja sestra Severinka je tada počela da obilazi vračare - kazuje dalje Jasmina. - Evo, dolazila je i kod ove babe, nadajući se da će jednog dana povratiti Mladena. Zbog njega je načisto skrenula, čak i poludela. Zbog njega je i glavu izgubila. On se s njom poigrao, a posle joj ni na sahranu nije došao. Ali, uverena sam, i njega će stići zaslužena kazna. Kad-tad. Posle godinu i nešto bezuspešnog lutanja po vračarskim kućama, Severinka mi je u poverenju rekla da se sprema na dalji put.
    Na toj neobičnoj turneji obići će mnoge timočke vračare koje se bave opasnom magijom, najprljavijim stvarima. Više nije marila za posledice, ma kakve one bile. U devetnaestoj godini, ona je svoj mladi život predala đavolu, ali je još više tonula u mračan i surov ponor.

KOD KRIVE VRBE

    Pošto nije bilo načina da je od toga odvratim, u ruke sam joj tutnula malo para. Znam da će joj novca uvek nedostajati, pogotovo što će morati da putuje i potuca se po tuđim kućama. Slutila sam da ovo neće izaći na dobro, ali više ništa nisam mogla da preduzmem ili izmenim. Mogla sam samo da je ubijem, a i to ne bi preokrenulo stvar. Otpratila sam je do Kučeva i poželela srećan put. Kada je ušla u voz za Bor, poslednji put sam je tada videla i čula. Bilo je to decembra 1988. godine. O svojoj sestri sve dalje pojedinosti saznala sam od vračara kod kojih je dolazila, jer sa njom više nisam imala nikakvih kontakata. Kada je tog dana došla u Bor, Severinka je znala tačno gde da ide. O poznatoj borskoj vračari, izvesnoj Ljubici, već je unapred sve znala. A ova joj je, iz karata i zrnevlja pasulja, sve iznela na videlo, zbog čega se Severinka zapanjila. Vračara je nesrećnoj devojci više puta ponavljala da se okani momka koji joj nije suđen i zaista ima drugu devojku. Ali, Severinka je bila beskrajno uporna. Pred Ljubicu je spustila novčanicu od sto nemačkih maraka. Ova joj je to vratila, naplatila samo dvadeset maraka i rekla da u gradu pronađe taksi i bude za jedan sat pred njenom kapijom, dok ona pripremi neophodne rekvizite.
    Severinka je munjevito izletela iz vračarske kuće i već za jedan sat bila u kolima sa nepoznatim mlađim čovekom. Čim je Ljubica ušla i ubacila svoj kofer, kratko je rekla da ovaj vozi preko Zagrađa, prema Lučkom Polju. A onda je kod lučnog zaseoka Topla vračara rekla da vozač stane i tu sačeka oko dva sata. Njih dve su se zaputile prema rečici, odnosno mestu zvanom 'Kod krive vrbe'.
    Samo da pojasnim. Ovde mnoge Timočke vračare izvode najopasnije magijske radnje. Sa tog mesta su potekle mnoge ubitačne kletve, mnoge nesreće i pomori. Baš tu su se zaustavile moja sestra i pomenuta borska vračara.

NA ŽIVOT ILI SMRT

    Dok nam je opisivala ovaj jezivi trenutak, Jasmina je na trenutak zastala. Morala je da se iplače. Pred oči joj je stalno izlazila surova stvarnost rođene sestre. A onda je nastavila:
- Tu, kod Krive vrbe, Ljubica je izvela ritual potraživanja budućeg suđenika moje sestre. To je vrlo komplikovana radnja koja iziskuje veliki napor, ali i opasnost. Posle toga se živi i opstaje, ili umire. Vračara je Severinki rekla da stane bosa na veliki kamen sa uklesanim krstom na sredini koji se nalazio u sredini jednog vira, iz koga je izrastala ogromna vrba. A onda je zapalila i postavila tri sveće. Po jednu sa obe strane rečice, a jednu je stavila u desnu ruku mojoj sestri. Jedna sveća je simbolizovala sreću, druga zdravlje, a treća budućeg suđenog muža. Taj ritual je potrajao malo duže, pa je Severinka prilično promrzla. Pošto je temperatura bila ispod nule, noge na hladnom kamenu su joj potpuno utrnule. Ali, ona je sve hrabro podnosila, samo da stvar ispadne po njenoj želji.
    Onda je vračara kleknula nad vodom i počela da u nju zabada nož, vreteno i vrh srpa. Za to vreme glasno je prizivala sve poznatije svece, moleći ih da joj izvedu čoveka za koga je Severinka trebalo da se uda. Ređale su se kletve, molbe, obećanja i preklinjanja svake vrste. Potom je vračara podložila vatru od suvih hrastovih grana, a onda na njoj zagrejala poveće izoštreno šilo. Kada se oštri metalni predmet zacrveneo, vračara ga je prinela Severinkinom telu. Prvi ubod načinila je na levom uvu, dugi pod levom miškom, a treći na levom kolenu. Bolovi su bili nesnosni, ali je Severinka trpela i ćutala. Mislim da se niko normalan ne bi podvrgao tako surovom ritualu. Samo, ni to nije bilo sve. Vračara je zahtevala od nekog svog pretpostavljenog da joj u glavi stvori viziju Severinkinog suđenika.

NEOBIČNO ŠIŠANJE

    Dok se Severinka ledila od hladnoće, jedva je izdržavala nesnosne bolove. Ali, da bi sve bilo kako treba, vračara ju je, dok je stajala na kamenu, ošišala do glave, a duge crne pramenove bacala niz vodu. Severinka više nije bila ista. Sad je potpuno izgubila dušu i pravi smisao života, a sve se više bližio dan kada će izgubiti i telo. Prizivanje umrlog suđenika vodilo je u smrt. Ispostavilo se da joj Mladen nije bio suđen i da nikada nije mogao biti njen, niti ona njegova. Vračara je iz prljavog rituala izvukla samo čoveka, odnosno mladića koji je na onom svetu bio pune četiri godine. Pošto fizički nije mogla da ga pomeri, Ljubica je to učinila sa njegovom dušom. Tek kad je voda iz vira počela da se neobično talasa i zapljuskuje Severinku na kamenu, vračara je rekla kako je seansa završena i da je njen izabranik pod zemljom.
Tek tada je Severinka shvatila da je sve bilo uzaludno i da joj pomoći više nema. Onako promrzlu i u opekotinama, vračara ju je odvela svojoj kući na dvodnevni oporavak, a potom ispratila u nepoznatom pravcu.
    Posle toga, kako sam saznala od baba-Milenije, vračare sa Golog Krša, Severinka se poslednji put pojavila pred njenom kolibom. Bila je uporna da joj ova učini istu stvar, kao što je to zahtevala i od mnogih drugih vračara. Milenija ju je dugo odvraćala, a kada joj to nije uspelo, izvela ju je na prag svoje trošne kolibe i tu dugo mađijala, do pola se skinuvši. Prizivala je i rasterivala duhove, ali pomoći je bilo sve manje.
    Nad maglovitu kotlinu između Deli Jovana i Krša, nadnela se hladna noć. Snežna oluja pretila je da zahvati i ovaj predeo. Moja pokojna sestra nije htela da prespava u Milenijinoj kući. Neka zla sila terala ju je dalje, u ambis bez dna.Neki čovek otpratio je Severinku do obližnjeg autobuskog stajališta, sa koga polaze učenici u rudnoglavsku školu. Posle te noći, prošlo je šest dana otkako se Severinki izgubio svaki trag. U snežnoj vejavici, ispod gole stene, lovci su pronašli njeno, od mraza ukočeno telo. Šta je tamo tražila, Bog će jedini znati. Neka ovo bude pouka svim ludo zaljubljenim devojkama, jer životni tok još niko nije preokrenuo. Moja sestra je to želela, jer je mislila kako život nema samo jedan kraj.
Izvor: Treće Oko - Zlatimir Pantić



    KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT DONIRAJTE SAJT VAŠIM DOBROVOLJNIM PRILOZIMA
Povratak Na Vrh Strane