Intuicija

        A reč je o intuiciji. O šestom čulu, kako tu pojavu nazivaju svuda u svetu. Stari Grci se nisu mogli čudom načuditi kad bi neki čovek unapred 'prorokovao' sudbinu ili barem neki događaj. Čim se pojava nije mogla objasniti, sav je teret dokazivanja spao na bogove.

  Logičko mišljenje ima svoju stazu, svoje logičke stanice. Misao počinje, ona analitički raste i mi bez muke pratimo tok svog rasuđivanja. Mozak radi na rate, sporije ili brže i, najzad, ostvaruje program ili cilj neke misli. Mozak ubacuje u svest produkt razmišljanja, mada je teško reprodukovati celokupan proces razmišljanja. Sa druge strane, intuicija ne poznaje logičke tegobe i staze, ona ne radi etapmo već daje strelovit i neočekivan rezultat. Čovek, odjednom 'ima u ruci' misao u savršenoj ambalaži, ali ko je njen roditelj ili nosilac, to čovek ne zna. To je podsvesna ili intuitivna delatnost.
    U misaonoj proizvodnji, koju nepitano i nenaručeno vrši podsvest, istaknuto mesto zauzima predosećaj. Čoveka odjednom obuzme neka misao, neka slika, a sve je to u pejsažu potpune misterije i nelogičnosti. Počinje strepnja, čovek je neugodno svestan činjenice da se nešto čudno desilo, ta osoba počinje da 'zvoni' na opasnost, mada još ne razume tu opasnost. Još nema poštara na vratima, još nema nikakve pouzdane komunikacije o događaju, ali neugodnost predosećaja se ne može oterati. Kako objasniti mehanizam te pojave?
    Najjednostavnije tumačenje odnosi se na najjednostavniji slučaj predosećanja. Osoba se nalazi pred nekom dilemom, razoružana je pred opasnošću nekog životnog izbora, vodi brigu o tome hoće li joj dete završiti čkolu i zaposliti se. Sto razloga, ali se uvek oko srca javljaju čudna osećanja. Takve ćemo predosećaje najčešće naći u osoba pojačane razdražljivosti, ali predosećaji mogu imati i shvatljivu realnu bazu, kao, na primer, kod studenta koji se nije dobro pripremio za ispit, predoseća da će pasti i - padne.

    Međutim, takvi logični predosećaji i nisu predmet za razmišljanje. Ima mnogo komplikovanijih slučajeva. Jedan ruski list 'Sovjetskaja industrija' upoznao je čitaoce sa jednim člankom koji je u XIX veku bio objavljen u jednom ruskom naučnom časopisu. Događaj se dogodio u Volgogradu. Jedan putnik je doputovao u taj grad i uzeo sobu u hotelu. Već se prvog jutra probudio sa osećajem teške uznemirenosti. Sutradan je uznemirenost porasla. Ne znajući zašto, gost je odlučio da odgurne krevet u suprotan ugao sobe. A iste te noći srušila se tavanica, a na mesto gde se pre nalazio krevet pala je teška greda. Kada su sretnika upitali zašto je pomerio krevet, on je samo uzbuđeno ponavljao: 'Pojma nemam! Kao da me neko naterao da to učinim!'


    Fizičar Arhej Dulibašev se zainteresovao za taj slučaj. Obišao je hotel i shvatio zašto je gost učinio neshvatljiv gest s krevetom. Hotel je bio star, a greda je bila sasvim trula i mogla je pasti svakog trenutka.Škripala je čim bi neko prošao sprat iznad. Preko dana čovek ne zapaža te zvukove preteće opasnosti, a u svest zauzetu drugim mislima prodirali su samo jaki zvuci. Ali, kad je spavao, čulo sluha mu je prenosilo u mozak tiho škripanje grede. Mozak je prihvatio i analizirao te zvukove i u podsvesti se stvorio prostor za prirodno zaključivanje - ta škripa nagoveštava opasnost. Podsvest je svoju analizu i oprez ustupila svesti i sada je bio kratak put do donošenja odluke o premeštanju kreveta.
    Podsvest je u neprekidnoj međuakciji sa svešću, ona je prisutna u svim psihičkim aktivnostima čoveka. Samo tako možemo shvatiti ponašanje ljudi u različitim situacijama. Možda ne postoji nikakvo sudbonosno gospodarstvo podsvesti nad svešću, ali bi isto tako bilo pogrešno pretpostaviti da je uloga podsvesti u radu mozga beznačajna ili slučajna. U podsvesne pojave spadaju i instikt i intuicija, čije poreklo čovek nije u stanju da objasni.
     Jedan od elemenata podsvesti je i osećanje. Evo jednog primer. U filmsku traku su montirani kadrovi s tekstovima koji nemaju nikakve veze sa sižeom filma - to je reklama za neke nove proizvode. Tekstovi se pojavljuju i nestaju tako brzo da ih gledaoci i ne zapažaju, ili ne dopiru do njihove svesti i poimanja. Međutim, posle filmske predstave mnogi gledaoci hrle u trgovinu i kupuju robu koja je upravo bila reklamirana na takav način. Kako ovo objasniti? Dok je svest bila zabavljana radnjom filma, reklamne poruke su doprle do podsvesti, koja je naredila čoveku da kupi reklamiranu robu.
    Čoveku pod hipnozom je narešeno da, kada se probudi, zaboravi sve o čemu mu je govorio hipnotizer, ali da se seti jednog naređenja - da nakon četiri dana telefonira lekaru i upita ga kako mu je. 'Broj mog telefona je taj i taj, ali vi ćete i to zaboraviti' - rekao mu je lekar hipnotizer.

    Čovek puna četiri dana nije razmišljao o hipnotizeru, ali je jedan sat pre određenog vremena osetio kako ga sve više obuzima nervoza i odjednom se setio lekara. Da se možda nije razbolio - pitao se čovek. Poželeo je da mu odmah telefonira, ali je postao svestan činjenice da mu ne zna broj telefona. Nervoza, nalegodnost, pa i ozbiljna uznemirenost učinili su svoje i čovek koji više nije mogao da sedi mirno, naglo je ustao, zgrabio slušalicu i stao birati neki broj. Odgovorio mu je lekar hipnotizer. Ovaj eksperimet ponavljan je više puta sa raznim osobama i uvek je dao isti tok i rezultat.


   Posebno je interesantna nesvesna, odnosno podsvesna delatnost mozga za vreme sna. Kod usnulog čoveka svest kao da se seli u drugi plan, ali to je vreme njene pune aktivnosti. Podsvest nemarno prebira po prošlosti, izvlači stare slike, oseobe, reči i sve to kombinuje sa sadašnjosti. Stare uznemirenosti izazivaju nove, a u tom fantastičnom defileu pojmova, likova, poluzaboravljenih strahovanja, svega što čini duhovnu prošlost i sadašnjost čoveka, čovek u snu katkad vidi proročanske snove.
    Stvaralački rad podsvesti za vreme sna dobija odista i fantastične oblike. Italijanski kompozitor Tartini (slika levo), koji je živeo u XVIII veku, bio je čovek svog doba i verovao je u postojanje raja i pakla. Jednom je sanjao đavola koji ga je zamolio da ga Tartini primi u svoj orkestar. Tartini mu je odgovorio: 'Meni su potrebni samo violinisti.' A, načastivi mu je odgovorio: ' A zašto misliš da ja ne znam svirati na violini?' I poče da svira. Slušajući već prve zvukove, Tartini je zaboravio na strah i pretvorio se u 'uši', slušajući muziku koja ga je očarala. Kad se probudio, požurio je da napiše note koje je čuo te noći. I tako je nastala slavna kompozicija 'Đavolji triler'. To je najbolja Tartinijeva kompozicija. Zašto je podsvest 'dovela' nečastivog u san i kako se uplela u pisanje nota - to se ne zna.
    Firentinski matematičar iz XIII veka, Leonardo Fibonači (slika desno), jednom se u snu obreo u nekoj šumi i ugledao fantastična stabla koja 'hodaju' a u obliku su nekih brojki. Probudivši se, matematičar je zapisao stabla-brojeve i tako je nastao slavni 'Fibonačijev niz', beskrajni niz brojeva: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8 ... - u kojem je svaki broj suma prethodna dva.

    Čuveni francuski matematičar Žil Anre Poenkare (1854-1912) se sećao kako je bezuspešno pokušavao rešiti neki zadatak. Ne uspevajući da ga reši, odlučio je da ode na izlet. Došavši na cilj, zatvorio je oči i ugledao rešenje zadatka.


    U snovima kompozitori dovršavaju kompozicije, pesnici stvaraju stihove, filozofi ponekad oblikuju svoje ideje, vojskovođe nalaze strateško-taktička rešenja za nastupajuću bitku, a pisci, poput Rusa Gribojedova, 'čitaju' za vreme sna fabule svojih novih dela - besmrtno delo Gribojedova 'Nesreća zbog mnogo pameti'.
    Nema nikakve sumnje da je intuicija vrlo blisko povezana sa stečenim znanjima i navikama, s iskustvom i individualnom logikom mišljenja, dakle sa svesnim psihičkim procesima. Što pojedinac ima više znanja i iskustva, to je verovatnije da će za vreme nekog sna biti obdaren nekim kreativnim prodorom. čega je lišen u vreme intenzivnih procesa svesti. Tako nastaju 'lucidne misli' - neočekivano, u trenucima sna ili opojnog odmaranja, kad taj pojedinac uopšte ne razmišlja o problemu koji ga muči, ili za koji ne zna da će ga uopšte postaviti i rešiti.
    Ruski naučnici veruju da je što češće potrebno probleme koje je gotovo nemoguće rešiti logičkim procesom, prebaciti u podsvest, u drugi deo mozga - ako je to, naravno ,moguće. Tada će misaona traganja za rešenjem biti nastavljena podsvesno, a stvaralac se može baviti nečim drugim. Međutim, ćelije mozga koje se bave tim problemom se ne odmaraju. A ono što se onda dešava veoma je teško za objašnjenje: misli kao da sazrevaju nekim drugim procesom kojeg pojedinac nije svestan pa tako nastaju neočekivane spoznaje.
    Da li to znači da i u haosu podsvesti postoje mirne luke i spoznajni procesi? Da li to znači da se čovek još ne zna koristiti mozgom u celini? Stari Grci su imali objašnjenje: Bogovi su se svojom mudrošću poigravali sa ljudima. Čovek današnjice će lako odbaciti takvo objašnjenje, ali ostaje lišen pravog saznanja o svojim trenucima kad mu saznanja dolaze neočekivano.
    Instikt, intuicija, šeto čulo - zasad imaju samo početna objašnjenja, nagoveštaje moguće istine. Ali, najveći deo tog fascinantnog područja ljudske psihe ostaje neistražen.