Tajna Vlada, Poreklo i Identitet MJ-12

   Predsednik Truman i njegovi vojni zapovednici našli su se prividno nemoćnim nakon što su dobili najrazorniji i najskuplji rat u istoriji. SAD su razvile, upotrebile, i bile jedina država koja je imala atomsku bombu koja je sama mogla uništi bilo kojeg neprijatelja i čak čitavu Zemlju.

U to vreme SAD su imale najbolju ekonomiju (upravo zbog rata), najnapredniju tehnologiju, najviši životni standard, najveći uticaj, i stvorile najveću i najsnažniju vojsku svih vremena.
    Samo možemo zamisliti zbrku i zabrinutost vrha vlade SAD-a kada su otkrili da se svemirska letelica kojom je upravljalo biće slično insektu iz totalno nepoznate civilizacije srušila u pustinji Novog meksika. Između Januara, 1947. i Decembra, 1952. otkriveno je najmanje 16 srušenih ili prizemljenih vanzemaljskih letelica, 65 vanzemaljskih tela, i jedan živi vanzemaljac.
    Odmah nakon toga jedna je letelica eksplodirala u atmosferi i to je bio jedan od poslednjih slučajeva. Od svih tih slučajeva, 13 ih se dogodilo unutar granica Sjedinjenih Država, ne uključujući letelicu koja se razletela u vazduhu. Od tih 13, 1 u Arizoni, 11 ih je bilo u Meksiku i 1 u Nevadi. Tri su se dogodila u stranim zemljama. Od tih jedan je bio u Norveškoj, i dva poslednja u Meksiku. Viđenja NLO-a su bila tako česta da su ozbiljne istrage i razotkrivanje svakog izveštaja postali nemogući zapošljavajući postojeća sredstva istraživačkih službi.
    Vanzemaljska letelica je nađena 13. Januara, 1948. na stenovitoj visoravni pokraj Aztec-a, u Novom Meksiku. Druga letelica je locirana 25. Marta, 1948. u Hart Kanjonu pokraj Azteca, u Novom Meksiku. Imala je 100 stopa u prečniku. Ukupno je pronađeno 17 tela vanzemaljaca u te dve letelice.
    Od još veće važnosti je bilo otkriće velikog broja ljudskih delova tela pohranjenih u obe letelice. Tajnost je bila čak veća nego ona iznad Manhattan projekta. U idućim godinama ovi događaji su postali najstrože čuvane tajne u istoriji sveta.
    Specijalna grupa najboljih američkih naučnika je organizovana u projekt 'Sign' u Decembru, 1947. da bi proučila NLO fenomen. Projekt 'Sign' prerastao je u 'Grudge' u Decembru, 1948. Niži sakupljački i dezinformacijski projekt 'Blue Book' je oformljen pod Grudge-om, uključujući kontroverzni Grudge 13., Blue Teams (Plavi Timovi) su sastavljeni za otkrivanje srušenih letelica i mrtvih ili živih vanzemaljaca. Blue Teams su kasne prerasli u Alpha Teams pod projektom Pounce.    Tokom tih ranih godina američke vazduhoplovne snage i CIA izvršili su potpunu kontrolu nad 'vanzemaljskom tajnom'. U stvari CIA je bila oformljena na zahtev predsednika, prvo kao centralna obaveštajna grupa za hitnu upotrebu u slučajevima vezanim za vanzemaljsku prisutnost. Kasnije je osnovan National Security Act (NSA) kako bi nadzirao obaveštajnu grupu i pogotovo vanzemaljska nastojanja.
   Serija memoranduma veća za nacionalnu sigurnost i izvršne naredbe odvukle su CIA-u od isključivog zadatka okupljanja oko stranih obaveštajnih službi i polako ali u potpunosti 'legalizirala' za direktnu akciju u obliku tajnih aktivnosti u zemlji i inostranstvu. 09. Decembra, 1947. godine, Truman je odobrio izdavanje zapovesti 'NSC-4'-u, davši mu naziv 'Coordination of Foreign Intelligence Information Measures' na zahtev tajnika Marshalla, Forrestala, Petterson, i direktora 'State Deparment's Policy Planning Staff'-a, Kennana.
    Strana i vojna špijunaža, knjiga 1, 'Final Report of the Select Committee to Study Governmental operations with respect to Intelligence Activities' - Finalno izvešće izabranog odbora za istraživanje vladinih operacija s osvrtom na špijunske aktivnosti. Senat Sjedinjenih američkih Država, 94. kongres, drugo zasedanje, izveštaj broj 94-755, April, 1976., stranica 49 navodi : 'Ova direktiva onemogućava državnog sekretara da rukovodi nadgledanjem špijunskih aktivnosti stvorenih za borbu protiv komunizma.

    'Top secret' anex za NSC-4, NSC-4A, upućuje direktora središnje tajne službe da provodi psihološke aktivnosti u postizanju u NSC-4 čvrsto određenih ciljeva. Početna ovlast CIA-e pokrivanje operacija pod NSC-4A nije utemeljeno formalnom procedurom niti koordinacijom ili provođenjem ovih operacija. Jednostavno upućuje DCI da 'pokriva tajne akcije i osigurava, kroz suradnju sa Državom i Obranom, da rezultati operacija budu u skladu sa američkom politikom'.
    Kasnije su NSC-10-1 i NSC-10-2 trebale istisnuti NSC-4 i NSC-4A i proširiti tajne ovlasti još više. Office of Policy Coordination (OPC) je bio privilegovan da iznese prošireni program tajnih aktivnosti. NSC-10-1 i NSC-10-2 su proglasili ilegalne postupke u skladu sa vodstvom za nacionalnu sigurnost. Reakcija je bila munjevita. U očima špijunske zajednice sva sredstva su bila dopuštena. Pod NSC-10-1 je za istraživanje namena tajnih projekata osnovana, ali ne i odobrena, Executive Coordination Group (Izvršna koordinacijska grupa) ECG. ECG je imao tajni zadatak da koordinira projektima vezanim za vanzemaljce. NSC-10-1 i NSC-10-2 su prikazani tako kao da nito na vrhu ne želi ništa o projektima dok sve ne bude uspešno završeno. Tako je stvoren tampon između Predsednika i informacije. Bila je namera da ta tampon zona služi predsedniku kao sredstvo negiranja poznavanja stvarnog stanja ukoliko ono procuri.
    Ova tampon zona se u kasnijim godinama koristila u svrhu izoliranja budućih predsednika od informacija o vanzemaljskoj prisutnosti, osim onoga što Tajna vlada i tajne službe nisu željeli da zna. NSC-10-2 je ustanovio istraživačko telo koje se tajno sastajalo, a sastojalo se od najvećih naučnih umova tadašnjice. Jedan drugi memorandum NSC-10-5 daje glavne crte dužnosti istraživačkog tela. Ovi NSC memorandumi i tajna izvršna naređenja stvorili su podlogu za nastanak MJ-12 samo četiri godine kasnije.

    Ministar vanjskih poslova James Forrestal počeo je prigovarati na račun tajnosti. Bio je idealist, religiozni čovek koji je smatrao da javnost treba znati. Kada je o problemu vanzemaljaca počeo razgovore sa vođama opozicijskih stranaka i vodećim ljudima u kongresu, Truman je od njega zahtevao ostavku. On je svoje strahove izneo mnogim ljudima i s punim pravom smatrao da ga pažljivo prate. Rečeno je kasnije da je Forrestal pretrpio nervni slom i otpremljen je u duševnu bolnicu Bethesda Naval Hospital. U stvari to je bio strah da Forrestal ne bi ponovno progovorio i morao je biti izolovan i diskreditovan. Rano ujutro 22. Aprila, 1949. agenti CIA-e su mu oko vrata vezali plahtu, vezali drugi kraj za nameštaj u njegovoj sobi i bacili Jamesa Forrestala kroz prozor. On je bio prva žrtva u 'prikrivanju'.
    Žive vanzemaljce iz srušene letelice kod Roswella bio je nazvan EBE. Ime je predložio Dr. Vannever Bush i to je bila skraćenica za Extraterrestrial Biological Entity (Vanzemaljska biološka jedinka). EBE je lagao i više od godine dana davao samo beskorisne odgovore na sva pitanja koja su mu postavljana. Ona pitanja koja su zahtevala neugodan odgovor jednostavno su ostala neodgovorena. U vreme druge godine zatočeništva EBE je postao otvoreniji i informacije dobivene EBE-a su bile zapanjujuće. Zbirka ovih otkrića su bili osnovni temelj za ono što će se kasnije nazvati 'Yellow Book' - Žuta knjiga. Fotografije EBE-a smo, među ostalim, godinama kasnije videli ja i Bill English u Grudge 13. Pri kraju 1951. god. EBE se razbolio. Medicinsko osoblje je bilo nemoćno u odstranjivanju uzroka EBE-ove bolesti. EBE-ov život je bio baziran na hlorofilu i pretvarao je hranu u energiju gotovo isto kao biljke. Otpadne tvari su izbacivane na isti način kao i kod biljaka. Odlučeno je da se pozove stručnjak za botaniku. Botaničar Dr. Guillermo Mendoza je doveden da mu pomogne da ozdravi. Dr. Mendoza je pokušavao spasiti EBE-a sve dok sredinom 1952. EBE nije umro. Dr. Mendoza je postao stručnjak za vanzemaljsku biologiju. U bezuspešnom pokušaju da spase EBE-a i da se bogato okoriste tehnologijom naprednije vanzemaljske rase Sjedinjene države su u beskrajan svemir početkom 1952. počele emitirati poziv u pomoć. Poziv je ostao bez odgovora, ali je projekt nastavljen u nadi da će naići na odgovor.
    Predsednik Truman je izvršnom naredbom 4. Novembra, 1952. stvorio super tajnu NSA - National Security Agency - Nacionalna služba sigurnost. Njena osnovna funkcija je bila dešifrovanje vanzemaljske komunikacije i jezika i uspostavljanje dijaloga s njima. Ovaj zadatak bio je nastavak prethodnih uspeha i nosio je šifru Sigma. Druga svrha NSA je bila praćenje svih komunikacija i emisija iz svih vrsta uređaja iz svih krajeva sveta u svrhu bavljenja špijunažom, i ljudskom i vanzemaljskom, te zadržati tajnu vanzemaljsku prisutnosti. Projekt Sigma je bio uspešan. NSA je također održavala vezu sa 'Luna Base' i drugim tajnim svemirskim programima. Izvršnom naredbom NSA je izuzeta od svih zakona u čijem se tekstu ne spominje njen naziv, to znači da ako ime agencije nije navedeno u tekstu bilo kojeg ili svih zakona koji su usvojeni na Kongresu ona nije podložna tom ili tim zakonima.

    NSA danas obavlja mnoge druge dužnosti i u stvari je glavna služba s obaveštajnim odelom. Danas NSA dobiva 75% novca određenog za obaveštajne službe. Stara izreka 'gde ide novac tu vlast počiva' je istinita. DCI je figurativno kao doskočica održan za javnost. Primarni zadatak NSA je i dalje komunikacija sa vanzemaljcima, ali sada uključuje i druge programe u vezi s njima. Predsednik Truman je izveštavao saveznike, uključujući i SSSR, o razvoju događaja s vanzemaljcima još od slučaja Roswell. Ovo je učinjeno ukoliko se otkrije da su vanzemaljci pretnja ljudskoj vrsti. Planovi su formulirani da zaštite Zemlju od invazije. Glavna poteškoća je bilo održavanje internacionalne tajne. Odlučeno je da je potrebna vanjska organizacija koja bi koordinirala i kontrolirala napore da se vlade zaštite od 'žvakanja' novinara. Rezultat je bio stvaranje tajne organizacije poznate pod nazivom 'Bilderburgers'. Sedište ove organizacije je u Ženevi u Švicarskoj. 'Bilderburgeri' su prerasli u tajnu svetsku vladu koja sada sve kontrolira. Ujedinjene Nacije su onda, a i sada su još uvek, bili internacionalna šala, koja služi za mazanje očiju celom svetu.
    Godine 1953. novi čovek je zauzeo mesto u Beloj kući. Bio je to čovek koji je navikao na strukturalnu organizaciju osoblja s lancem upravljanja. Njegova metoda je bila metoda delegata i vladanja odbora. Donosio je odluke samo ako se njegovi savetnici ne bi mogli dogovoriti. Njegova normalna metoda je bila pročitati ili poslušati više alternativa i onda odobriti jednu. Oni koji su radili sa njim rekli su da je njegov najdraži komentar bio 'just do whatever it takes' (učinite to po svaku cenu). Proveo je mnogo vremena na golf igralištu. To nije bilo neobično za čoveka koji je vojnu karijeru proveo kao Vrhovni Zapovednik za vreme rata. Taj Predsednik bio je general Dwight Ajzenhaur. Za vreme njegove prve četiri godine u uredu, 1953. otkriveno je najmanje 10 srušenih vanzemaljskih letelica sa 26 mrtvih i 4 živa vanzemaljca. Od njih 10, 4 su otkrivene u Arizoni, 2 u Teksasu, 1 u Novom Meksiku, 1 u Louisiani, 1 u Montani, 1 u Južnoj Africi. Nebrojeno puta su letelice bile samo viđene. Ajzenhaur je znao da se mora boriti i pobediti problem vanzemaljaca. Znao je da to nije mogao učiniti otkrivajući tajnu kongresu. Početkom 1953. predsednik je potražio pomoć oko vanzemaljskog problema kod svog prijatelja i člana Veća za vanjske odnose Nelsona Rockfellera. Ajzenhaur i Rockfeller su počeli planirati tajnu strukturu koja je trebala nadzirati vanzemaljce i koja je za jednu godinu postala stvarnost. Ideja za MJ-12 je tada rođena. Nelsonov ujak Wintrop Aldrich je bio presudan u uveravanju Ajzenhaura da se kandiduje za predsednika. Cela Rockfellerova obitelj zajedno sa Rockfellerovim carstvom je čvrsto podržavala Ike-a. Traženje pomoći od Rockfellera oko problema vanzemaljaca je bila najveća pogreška koju je za budućnost SAD-a a, najverovatnije čitavog čovečanstva, počinio Ajzenhaur.
    U roku od sedam dana nakon Ajzenhaurovih izbora on je postavio Nelsona Rockfellera za predsednika 'Savetodavnog predsednikovog odbora za organizaciju vlade'. Rockfeller je bio odgovoran za planiranje reorganizacije vlade. New Deal program je smešten u jedan jedini odbor nazvan 'Odbor za zdravlje, školstvo, i socijalnu skrb'. Kada je u Aprilu, 1953. kongres odobrio izmene, Nelson je imenovan na mesto podsekretara. Godine 1953. astronomi su otkrili u svemiru velike objekte koji su se kretali prema Zemlji. U početku se verovalo da su to asteroidi. Kasniji dokazi su potvrdili da objekti mogu biti jedino svemirski brodovi. Projekt 'Sigma' je presreo vanzemaljske radio komunikacije. Kada su objekti stigli do zemlje postavili su se u vrlo visoku orbitu oko ekvatora. Bilo je nekoliko velikih brodova i njihova namera nije bila poznata. Projekt 'Sigma', i novi projekt, 'Pluto', su koristeći se radio komunikacijom preko kompjuterskog binarnog jezika, uspeli ugovoriti sletanje koje je rezultiralo kontaktom lice u lice sa vanzemaljskim bićima. Zadatak projekta 'Pluto' je bio stvaranje diplomatskih odnosa sa ovom ili nekom drugom vanzemaljskom rasom.
    U međuvremenu je rasa vanzemaljaca sličnih ljudima kontaktirala vladu SAD-a. Ova nas je grupa upozorila na vanzemaljce koji kruže oko ekvatora i ponudila nam pomoć u našem duhovnom razvoju. Zahtevali su, kao glavni uslov, da onesposobimo i uništimo nuklearno oružje. Odbili su izmenu tehnologije navodeći da smo duhovno nesposobni nositi se s tehnologijom koju smo tada posedovali. Verovali su da bismo koristili novu tehnologiju kako bismo uništili jedni druge. Ta rasa je tvrdila da smo na putu samouništenja i da se međusobno moramo prestati ubijati, zaustaviti zagađivanje Zemlje, zaustaviti bezobzirno iskorištavanje Zemljinih prirodnih izvora, i da naučimo živeti u harmoniji. Ovi uslovi su dočekani sa velikom sumnjom, posebno glavni uslov nuklearnog razoružanja. Smatrano je da bi nas prihvaćanje tog uslova ostavilo bespomoćnima u slučaju da se suočimo sa vanzemaljskom pretnjom. Takođe, nismo imali ništa u istoriji što bi nam pomoglo u odluci. Nuklearno razoružanje je smatrano kao loše za interese SAD-a. Ponude su bile odbijene. Kasnije se 1954. rasa dugonosih 'Graya-a'  koja je kružila oko Zemlje spustila u 'Holloman Air Force Base'. Postignut je osnovni dogovor. Ova se rasa predstavila kao vrsta sa planeta pokraj crvene zvezde u sazvežđu 'Oriona' koju smo mi nazivali 'Betelgeuse'. Rekli su da njihov planet umire, te da u nepoznatoj budućnosti neće moći živeti na njemu. To je dovelo do drugog sletanja u 'Edwards Air Force Base'. Istorijski događaj je planiran na brzinu i odnos je dogovoren. Odlučeno je da će Ajzenhaur biti na odmoru u Palm Springsu. Dogovorenog dana Predsednik je doveden u bazu, a novinarima je kao izgovor, rečeno da je posetio zubara.
    Predsednik Ajzenhaur se susreo sa vanzemaljcima i formalni dogovor između Alien Nation-a i SAD-a je potpisan. Tada smo primili prvi poset vanzemaljskog ambasadora iz svemira. Njegovo ime i titula je bila 'Omnipotent Highn-ess Krill', normalno zvan Krill. Po tradiciji američkog preziranja kraljevskih titula, tajno je zvan Original Hostage Krill. Trebali biste znati da je postoji i vanzemaljska zastava poznata kao 'Trilateral Insignia' (slika desno). Prikazana je na njihovim letelicama i njihovim uniformama. Oba sletanja i drugi sastanak su snimljeni. Filmovi postoje i danas.
    Dogovor je glasio: Vanzemaljci se neće uplitati u naše odnose i mi se nećemo uplitati u njihove. Držaćemo njihovu prisutnost na Zemlji tajnom. Oni će nas opskrbljivati naprednom tehnologijom i pomoći naš tehnološki razvoj. Neće ostvariti odnose sa niti jednom drugom Zemaljskom državom. Mogu otimati ljude na određeno vreme u svrhu medicinskih ispitivanja i praćenja našeg razvoja s dogovorom da se ljudima neće nauditi, da će biti vraćeni na mesto sa kojeg su oteti, ljudi se neće sećati događaja, a Alien Nation će obaveštavati MJ-12 o svim kontaktima i otmicama. Dogovoreno je da će svaka država primiti ambasadora druge države dok god dogovor bude na snazi. Dalje je dogovoreno da će Alien Nation i SAD međusobno razmeniti 16 osoba u svrhu učenja jednih o drugima. Vanzemaljski 'gosti' bi ostali na Zemlji a 'ljudski gosti' bi putovali na mesto porekla vanzemaljaca na određeni period, a onda bi bili vraćeni, i tada bi se izvršila ponovna zamena. Također je dogovoreno da će biti napravljene podzemne baze za korištenje Alien Nation-a i da će dve baze biti napravljene za zajedničko korištenje vlada SAD-a i Alien Nation-a. Tehnologija bi se izmenjivala u zajedničkim bazama. Sve vanzemaljske baze bi bile konstruisane ispod indijanskih rezervata u četverougaonom području Utaha, Novom Meksiku, Arizone i Kolorada, i jedna će biti napravljena u Nevadi na području poznatom kao S-4, smeštenom otprilike 7 milja južno od zapadne granice Area 51, poznate kao Dreamland. Sve vanzemaljske baze su pod potpunom kontrolom mornaričkog odelenja i svo osoblje koje radi u ovim kompleksima dobija svoju platu od mornarice. Izgradnja baza je odmah počela, ali je napredak bio slab dok nisu prikupljene velike količine novca 1957. Rad na 'Yellow Book' je nastavljen.
    Osnovan je projekt 'Redlight' i počelo je ozbiljno eksperimentisanje na vanzemaljskim letelicama. Super tajni objekt je sagrađen u 'Groom Lake-u' u Nevadi u središtu područja za testiranje oružja. Njegova šifra je bila 'Dreamland'. Projekt je stavljen pod Mornarički odel i osoblje je trebalo imati 'Q' dopuštenje kao i izvršno (predsedničko) odobrenje. Ironična je činjenica da Predsednik SAD-a nema dozvolu za posetu ovom mestu. Vanzemaljska baza u kojoj se razmenjivala tehnologija bila je smeštena u području zvanom S-4. Šifra područja S-4 je bila 'The Dark Side of the Moon' - Tamna strana Meseca. Vojska je dobila zadatak oformiti super tajnu organizaciju koja bi priskrbila tajnost programima vezanim za vanzemaljce. Ta organizacija je postala 'National Reconnaissance Organization' smeštena u Fort Carsonu u Coloradu. Specijalni timovi koji su osiguravali projekte zvali su se 'Delta'. Drugi projekt pod šifrom 'Snowbird' je trebao objaviti objašnjenja svih viđenja Redlight letelica kao eksperimente vazdušnih snaga. Snowbird letelice su rađene po konvencionalnoj tehnologiji i u nekoliko navrata ih je pratila i štampa. Projekt Snowbird je služio i da raskrinka NLO-e koje je videla javnost. Projekt je bio vrlo uspešan i do ovih godina broj izveštaja iz javnosti je opadao.
    Osnovan je multimilionski fond i držao ga je vojni ured Bele kuće. Taj fond je korišten za izgradnju preko 75 duboko podzemnih građevina. Predsednicima koji su pitali rekli su da je fond korišten za izgradnju duboko podzemnih skloništa za Predsednika u slučaju rata. Samo ih je nekoliko napravljeno za Predsednika. Milioni dolara građana su prošli kroz ovaj ured do MJ-12 pa do izvođača, te su onda korišteni za gradnju tajnih vanzemaljskih baza kao i tajnih DUMB-ova (Deep Underground Military Bases – Duboko podzemnih vojnih baza), za gradnju objekata 'Alternative #2'-a. Predsednik Johnson je koristio ovaj fond za izgradnju pozorišta i popločenje ceste na njegovom ranču. Nije znao njegovu pravu svrhu. Tajni fond Bele kuće za izgradnju podzemnih objekata je 1957. osnovao predsednik Ajzenhaur. Fond je odobrio Kongres u obliku 'izgradnje i održavanja tajnih mesta gde bi se Predsednik mogao skloniti u slučaju napada; predsednička mesta u slučaju opasnosti'. Mesta su grubo rečeno rupe u zemlji, dovoljno duboke da izdrže nuklearnu eksploziju i opremljen svim vrstama komunikacijske opreme. Do sada je više od sedamdeset i pet takvih mesta razasuto po državi, a izgrađeni su pomoću ovog fonda. 'The Atomic Energy Commission' (Komisija za atomsku energiju) je izgradila još 22 dodatna. Lokacije i sve što ima veze sa ovim mestima smatraju se i tretiraju kao Top Secret. Novac je bio onda i sada u rukama Vojnog ureda Bele kuće i prolazio je kroz zaobilaznu mrežu koju ni najuvežbaniji špijuni ili računovođe ne mogu slediti. Godine 1980. samo retki na početku ili na kraju mreže su znali za što je novac bio potreban. Na početku su bili George Mahon iz Texasa i predsednik House Appropriations Committee i njegovog pododbora za odbranu, Robert Sikes iz Floride, predsednik House Appropriations Military Construction Subcommittee. Na kraju linije su bili Predsednik, MJ-12, direktor Vojnog ureda i zapovednik Washington Navy Yard.
    Novac je odobravao Appropriation Committee koji ga je prosljeđivao u Ured Odbrane kao Top Secret nadalje u Vojni program izgradnje. Vojska ga, u stvari, nije mogla potrošiti, a u suštini nije ni znala čemu je namenjen. Dozvolu za trošenje tog novca imala je samo mornarica. Novac je dalje prosleđivan u Chesapeake Division vojnim inženjerima koji također nisu znali za što je. Čak ni zapovednik Ureda, koji je bio admiral, nije znao za što je novac. Samo jedan čovek, mornarički zapovednik, iz Chesapeake Division-a, ali u stvarnosti odgovoran samo Vojnom uredu Bele kuće, znao za što je novac namenjen, njegovu količinu i konačnu destinaciju. Potpuna tajnovitost koja je okruživala taj fond značila je da gotovo svaki njegov trag može načiniti samo nekoliko ljudi koji su ga kontrolisali. Nikada nije bilo, a verovatno neće ni biti službene kontrole tajnog novca.
    Velike količine novca su prebačene na Top Secret fond smešten u Palm Beachu na Floridi, Peanut Island, koji pripada obalnoj straži. Ostrvo graniči sa područjem koje je posedovala Joseph Kennedy. Rečeno je da se novac koristio za obradu i ulepšavanje okoline. Pre nekog vremena na TV vestima specijalno o ubojstvu Kennedya, rečeno je da službenik obalne straže prenosi novac u aktovci do Kennedyevih zaposlenih preko granice poseda. Da li je ovo mogla biti tajna plata porodici Kennedy za gubitak njihova sina John F. Kennedya ? Plaćanje se nastavilo tokom 1967. i onda je prestalo. Količina i svrha prenešenog novca ostaje nepoznata. U međuvremenu, Nelson Rockfeller je ponovno promenio svoju poziciju. Ovaj put je preuzeo staro mesto C.D. Jacksona koje je nosilo naziv 'Special Assistant for Psychological Strategy' - posebni pomoćnik za psihološku strategiju. Nelsonovim imenovanjem naziv je promenjen u 'Special Assistant for Cold War Strategy' - specijalni pomoćnik za strategiju hladnog rata. Ovo je mesto tokom godina preraslo u isto ono koje je pod Nixonom imao Henry Kissinger. Službeno on je trebao 'savetovati i pomagati Predsednika u razvoju i povećavanju razumevanja i saradnje među svim ljudima'. Službeni opis je bio samo dimna zavesa jer je on bio predsednikov koordinator za Špijunsku službu. Sa svog novog mesta Rockfeller je izveštavao direktno, i jedino, Predsednika. Prisustvovao je sastancima Kabineta, Veća za vanjsku ekonomsku politiku, i Nacionalnog veća za sigurnost koje je bilo najviše političko telo u vladi.
    Nelsonu Rockfelleru je dan i još jedan važan posao glavnog u tajnoj grupi nazvanoj 'Planning Coordination Group' - Grupa za Planiranje i Koordinaciju koja je oformljena pod NSC 5412-1 u Martu, 1955. Grupa se sastojala od različitih privremenih ad hoc članova ovisno o predmetu dnevnog reda. Glavni članovi su bili Rockfeller, predstavnik Državnog ureda i direktor Obaveštajne službe. Uskoro je nazvana '3413 Committee of the Special Group'. NSC 5412-1 je odredio pravilo prema kojemu tajne operacije odobrava izvršni odbor, a kao i pre, ove operacije su pokretane isključivo voljom direktora Obaveštajne službe. Tajnim izvršnim memorandumom, NSC 5410, Ajzenhaur je pre NSC 5412-1 1954. ustanovio privremeni odbor, poznat pod nazivom Majority Twelve (MJ-12), da nadgleda i vodi sve tajne operacije vezane za vanzemaljce. NSC 5412-1 je stvoren da objasni svrhu ovih sastanaka kada Kongres i novinari postanu previše znatiželjni.    MJ-12 je bila sastavljena od Nelsona Rockfellera, Direktora CIA-e Allena Welsh Dullesa, državnog tajnika Johna Foster Dullesa, ministra odbrane Charlesa E. Wilson, predsedavajućeg šefova država Admirala Arthura W. Redford, direktora FBI-a J. Edgara Hoover, te šest ljudi iz izvršnog odbora za vanjske odnose, poznatih pod nazivom 'Wise Men' (Mudri ljudi). Svi ovi ljudi su bili članovi tajnog društva studenata koji su se nazivali 'The Jason Society' ili 'The Jasons Scholars' i sakupili su svoje članove iz 'Skull and Bones' i Scrol and Key' društava sa Harvarda i Yalea.
    'Wise Men' su bili glavni članovi Veća za vanjske odnose. Bilo je 12 članova uključujući prvih 6 sa Vladinih pozicija, dakle 'Majority Twelve'. Ova grupa je godinama stvarana od najvećih državnih službenika i predsednika veća za vanjske podnose, a kasnije i 'Trilaterial Comission'. Među njima su bili Gordon Dean, George Bush i Zbigniew Brzezinski. Najvažniji i najutecajniji od svih 'Wise Man' koji su bili članovi MJ-12 su bili John McCloy, Robert Lovett, Averell Harriman, Charles Bohlen, George Kennan i Dean Acheson. Poznato je da su Predsednik Ajzenhaur i još 6 prvih članova MJ-12 iz vlade također bili članovi Veća za vanjske odnose.
    Podrobniji istraživači će brzo otkriti da nisu svi članovi 'Wise Men' pohađali Harvard i Yale i nisu svi bili izabrani među članovima 'Skull and Bones' ili 'Scroll and Key' za vreme njihovih školskih godina. To ćete saznati ako nabavite knjigu 'The Wise Men' koju su napisali Walter Issacson and Evan Thomas, Simon and Schuster, New York. Ispod ilustracije broj 9 naći ćete poglavlje Lovett with the Yale Unit. u kojem u gornjem desnom uglu stoji : Njegovo primanje u Skull and Bones dogodilo se u vazdušnoj bazi u blizini Dunkirka. Otkrio sam da su se članovi birali, zavisno o situaciji, po pozivima na osnovu odlika nakon koledža i nisu bili ograničeni samo na studente Harvarda i Yalea. Nekoliko izabranih je kasnije uključeno u 'Jason Society'. Oni su svi bili članovi Veća za vanjske odnose i u to vreme bili su poznati kao 'Eastern Establishment'. Ovo može dati zaključak o uticajnosti i ozbiljnosti najtajnovitijeg školskog udruženja. 'Jason Society' postoji još i danas, ali također uključuje i članove 'Trilaterial Commission'. Trilaterial Commission je postojao nekoliko godina pre 1973. Ime Trilaterial Commission je preuzeto od vanzemaljske zastave poznate kao Trilaterial Insignia (jedna od slika gore desno).
    MJ-12 postoji još i danas. Pod Ajzenhaurom i Kennedyem pogrešno je zvano 5412 Committee ili pravilnije, Special Group. U Johnsonovoj administraciji nazvan je 303 Commitee zato što je naziv 5412 kompromitiran u knjizi 'The Secret Government'. U stvari, NSC 5412-1 je procurilo do autora kako bi se prikrilo postojanje NSC 5410. Pod Nixonom, Fordom i Carterom zvao se '40 Committee', a pod Reganom postao je 'PI-40 Committee'. Tokom svih ovih godina promenio se samo naziv.
    Do 1955 postalo je očigledno da su vanzemaljci izigrali Ajzenhaura i da su ostvarili svoju pretnju. Osakaćeni ljudi i stoka pronađeni su širom Sjedinjenih država. Sumnjalo se da vanzemaljci ne daju MJ-12 potpune liste kontakata i otmica i takođe se sumnjalo da svi oteti nisu vraćeni. Sovjetski savez je osumnjičen za saradnju sa vanzemaljcima što je kasnije i dokazano. Shvatilo se da su vanzemaljci, kako pre tako i sada, manipulisali masama kroz tajna društva, magiju, čarobnjaštvo, okultno i religiju.
   Nakon nekoliko vazdušnih bitaka sa vanzemaljskim letelicama postalo je jasno da je naše oružje prema njihovom potpuno nemoćno. U Novembru, 1955. NSC-5412-2 je dobio zadatak da sastavi Istražni Odbor kako bi istražio 'sve službenike koji su uključeni u kreiranju i implementiranju strane politike u nuklearnom dobu'. To je bio pokrivač koji je prikrivao stvarni predmet istraživanja, vanzemaljsko pitanje.