Glupi Tornik

   'Do sad sam misleo da razbiram nešto sa ovu mou glavu, al sad vidim da ništa ne razbiram. Dojde nekakvo čudno vreme, pa se sve zamuti; ne zna se šta će da bude mulj, a šta će da pliva po vodu. I još se ništa ne razbistruje'.

    Nego da ne preturam mnogo po ovaj mozak te da vi ispričam kako beše. Beše tornik. Glupav dan. Ne kazuju za džabe, kod nas u Belu Palanku, za nekoga 'glup je ko tornik'. Ono glup je i ponedelnik, ali tornik je mnogo glup. I baš na tija dan zakazali mitinz u Beograd.
    Da podržimo ovog Našeg. I di će nas saberu? Na igrište, kod stočnu pijacu. Kobajagi zgodno mesto el svi seljaci znaju di je stočni pijac. Će da se ide sas avtobus 'Niš ekspres', međugradski, drvene stolice. Dobro, ajde će sedimo i na drvene stolice do Beograd. Samo da podržimo ovog Našeg što su ga napali Vuk i Đindjić elim ovaj Naš pokral glasanje i izbori. Neki rekoše će dođe i Daca iz Moskvu da ide sas nas na mitinz. To dumam, ako može Daca iz Moskvu da dolazi za ovog Našeg, mogu i ja iz Belu Palanku. A imam si rabotu dom, nije da si nemam kakvo da rabotim okolo kuću.
    Oblekoše u čisto i toplo. Žena iz parmans kovčeg izvadila košuljcu od moju svadbu. U nju sam se ženil u nju će me sarane. Pa i kaputinu obleko od svadbu. Tesan mi, stezame, ne mogu se iprajim. Al toj mi je i crkveno i mrtveno.
    Dojdo sobajle kod stočni pijac. Zbralo se dosta svet. Neci poznajem, neci ne poznajem, bem li i koji su. Mora da su seljaci iz selišta, zinulo im dupe za dnevnicu. Ono kad vidiš pedese dinara, malo li je!? Došl i naš Sale, predsednik belopalanački. I on će ide. A tuj i onija Kosta Krivošija što nakrivil glavu ko gajdar. On će nam kazuje kvo da okamo: 'Slobo mi te volimo!'. Te 'Mi smo Slobini, Sloba je naš!'. Sve isto ko '45. za Titu što smo se drali ispred hotel 'Remizijanu'. I sad kazuju, Nemanja će ni bude vodja puta! A što Nemanja? On kad je išo u prekomandu, prolazio kroz Beograd sa kamijoni. E, tu sam odma morao da znam da će nešto da naujebemo. I sve se tako potrevi. Nego, ajde da vi pričam po red.

    Natrpamo se u avtobus ko stoka; svi se guraju da sednu do prozor. Ja neznam kakav smo toj narod, da ga bem! Će se pobijemo za mesto u avtobus. I šta ću da vidim: Daca ga nema iz Moskvu. Kažu, zima, ne mož avijon da sleti u Beograd, led po ajedrom. A što ne sleti ovde u Palanku, na igrište, bem li ga! Nema led jer ovi fuzbaleri iz 'Jedinstvo' sve izrovali.
    Ritaju po cel dan samo da udju u nišku zonu. Mislim se, da pitujem Saleta predsednika, za Dacu da sleti ovde na igrište, al me sramota, će me zajebavu ovi mangupi fuzbaleri. Znači, će idemo bez Dacu. Vidim, mršava rabota.
    Gde ćemo bez Dacu u Beograd? Ima nesto da naebemo. Nego pojde avtobus da se ne odocnimo. Lale šofer nagario ga kroz Sićevo. Stra` da te uvati; dal će se skrljamo u Nišavu jal u neku cisternu. Osvrnem se po avtobus sve to zaspalo. I kakvo ću? Ajd će spim i ja, nek si ebe mater! Da ne gledam kako će izginemo. I zaspal sam tako i šta ću da sanjam? Nekakve karakondžule jure me po Beograd, a Beograd još u ruševine od bombardovanje. Jure me karakondžule, a ja ne mogu da potrevim naš avtobus. Probudi se. Sve sam se oznjio. Kad onaj Nemanja dere se ko magare: 'Beograd! Spremajte se ljudi! Stigosmo! I pazi da se ne obrukamo.'
    Udjomo u Beograd. Tamo kod Svetog Savu de su ga Turci zapalili, tu će ostavimo avtobus. E Savo, Savo! Ne mož ti sazidamo crkvu pedeset godine. Još majstor Aca počeo da zida pa zaebo.
    Kažu, bil mason. E, tuj, kod crkvu nedovršenu ostavimo avtobus pa do Teraziju će idemo peške. Kažu, nije daleko. Kolko od 'Remizijanu' do naše groblje palanačko. Dadoše ni transparenti. Men dadoše ono 'Slobo mi te volimo.' I sad, opet, sumljiva rabota; onaj zamlata Nemanja ide prvi, a našivi predsednik Sale zaostaje. Prolazimo pored jednog taksistu, a on uzrnuo u mojivi transparent pa me pljunu: 'Ebo te Sloba, ovčaru!'. I sad se ja mislim: otkud ovaj zna da imam ovce? Mora da je neki Palančanin jel ne pisuje mi na čelo da sam ovčar! Pitujemo jednog milicajca za Teraziju, a on ćuti, usmivka se ko da se upuvao. Lepo vidisš da ni zaebava.
    Neće da ni kaže de su Terazije. Kad, ajd, ajd, na tamo, stigomo pred Pravni fakultet. A tamo studenti. Zbrali se ko za Kosovsku bitku! Lele kolko gi ima! I sada ona budala Nemanja pravo ide na nji da se pozdravimo i zajedno da idemo na Teraziju da podržimo ovog Našeg. Kad oćeš! Ovi ni oteše transparenti pa udri po grbinu, po rebra, po glavu. Ne gledaju de udaraju. Potepašeni ko telci u zelje. Ko da smo u tudje orali.

    Ovi biju, a žene ni gadjaju s jajca. Sve mi usraše kaput. Ona moja Kosara neće da me veruje da sam bil u Beograd u demonstraciju za Miloševića. Do mene, Ciganin Najdan isto sav usran, a s jajce ga pogodili u oko da ga išćorave, a on radi u fabriku 'Bajram'; pravi motičice i sekirčići. 'Eba ti Miloševića, će me išćorave zbog njega!!
    Bem ti i dnevnicu i suvu ranu! Zaebae ti mene, Dragane, da podjem s tebe da izginemo ovdi!' Ja mu kažem: 'Ćuti, Najdane, ako smo u okupaciju preživeli Bugari i Nemci, će prezivimo i Beogradjani! Važno je da mi ne udaramo!' Jel onaj Boško poštar poče da im vraća tepanje pa ga još više tepaše. Ne mož sas nji kad ih ima mnogo ko Šiptari. I malo što ni tepaše nego će ni vode kod Draškovića da ni 'pokrste'. Vodiše ni pored Skupštinu što ju je jos majstor Aca pravijo, kad tamo, ufatili šefa na SPS iz Bamburek pa ga uču da pliva u fontanu, a suvomrazica. I ovaj iz Bamburek nauči se da pliva. Pliva, ispred Marksa i Engleza. Pa kazujem na Najdana Ciganina: 'Vidiš li da od loše i pološe. Nas su samo tepali, a ovaj iz Bamburek em bijen, em mora da pliva u decembar na suvomrazicu!'
    Dovedoše ni kod Draškovića. Na dvaes metra. A ovaj Drašković stoji ispod spomenik na Mihajla i seva sas oči. A glas mu kao da je jeo od vodenični kamen. Takvi su bili kod Kostu Pećanca kad je dolazio kod nas da formira suvoplaninski bataljon.

    Najdan se usra od stra: 'Ovaj će ni pokolje ko jaganjci!' A ja mu kazujem: 'Neće bre Najdane! Ov samo tako izgleda!' A Nemanja ni kazuje 'Dizajte tri prsta da ostanemo živi!' I vidim i nas presednik Sale diža tri prsta. Te svi digosmo. Tako ni krstiše i pustiše. Kažu: 'Ajd sad idite na Terazije kod onog Vašeg!'
    I, dodjosmo na Teraziju. A, tamo pored Miloševića milicija kolko voliš! I ću da se, opet, zaebem da pitujem jednog milicajca: 'Dobro, bre, prijatelju, što pustište da ni biju ko volovi?' A ovaj će da me pituje: 'A odakle si ti prijatelju?' Ja mu kazujem da sam iz Belu Palanku. A on će me posere pred celo društvo: 'A za koj si moj dolazio u Beograd kad si iz Palanku? Ti li hoćeš učiš Beogradjane šta da rade'. I svi udri u smejanje. Smeje se i naš presednik Sale te mi beše došlo da ga uvatim za gušu i da ga istresem iz gaće onakvog maleckog. Ništa nisam zapamtil Miloševićev govor. Kroz glavu mi samo prolazi ono što me zaeba onaj pandur.
    Ko posrani se vratimo u avtobus. Kad imamo šta da vidimo. Svi prozori potrošeni. U avtobus duva promaja ko u Sićevačku klisuru. Bem ti i kad sam došal u Beograd, i kad sam čuo za miting i za Miloševića! Stavljamo ćebici na šofersajbnu, al mora da se probuši rupa da može vozač da gleda di
vozi, da si ne otidemo, negde, u majčinu. Samo ni još toj trebe! I ajd, ajd, stigosmo negde u gluvo doba, u Palanku. Kučici ni laju. Zima. Mraz. Ape za nos. Smrzosmo se ko cvekla.
    I nešto se mislim; Tvrdo sam pogrešil. Koj ću moj u Beograd kad nesam obavešten. Bem ti i televizor! Ću ga dam na cigani! Ej, tolko da ni lažu u Dnevnik: 'sačica studenata, demonstranata', a ono cel Beograd se, bre, digal na Miloševića. Da ga pojede! A i on? Šta me je pa On zadužil? I da li mi je na ženu brat? I s kog sam zapucal da idem u Beograd? Sa Nemanju i sa Najdana? I sa Saleta? Jeblo me Sale presednik! Nek se biju za vlas ovi u Beograd, pa koj pobedi, će ga glasamo. I ovo sam rešijo: sa neprovereni ljudi više ni u nužnik neću da idem. Pogotovo kad je glupi tornik.      Izvor: Naša Krmača