Pentagon Pravi Monstrume

   Dobijene monstrume Amerikanci su nazvali Himere. U gčkoj mitologiji Himere su bile čarobna stvorenja sa glavom lava, relom jarca i repom zmije, dok su prve američke himere, stvorene početkom 90-tih, bile pilići kojima je naučnik Evan Balaban presadio ćelije ljudskog mozga.

Ove kokoške sa ljudskim mozgom razvijale su sposobnosti brže od običnih, komunicirale su međusobno zvucima i pokazivale su neobičnu inteligenciju. Ubrzo je, zbog pritiska Društva za zaštitu životinja, Balaban bio prinuđen da obustavi svoja istraživanja, ali ideja o ukrštanju čoveka i životinje je ostala i nastavila da se razvija u tajnim laboratorijama.
    Pre nekoliko godina Amerikanci su obnovili eksperimente sa ljudksim ćelijama koje su hirurškim putem ubacivane u embrione životinja, i nastale su nove himere. Godine 2004. profesor Esmail Zidžani, sa Univerziteta države Nevada, umetnuo je ljudske ćelije u embrion ovce. Rodilo se jagnje, ali - sa ljudskom jetrom! A u Minesoti je grupa naučnika odgajila prase u čijim je venama tekla ljudska krv! Po rečima očevidaca, naš 'brat po krvi' odlikuje se ne baš svinjskom probirljivošću u jelu, ali zato ima veliku naklonost prema pivu.
    Jedan drugi istraživač, Irving Vejsman sa Stenfordskog instituta za biologiju raka, proizveo je miševe sa imuno sistemom koji je identičan ljudskom. U početku, miševi-himere bili su predviđani za ispitivanje novih lekova protiv side.
    Međutim, Vajsman je išao dalje i uveo je u zametak eksperimentalnih miševa ljudske nervne ćelije. Tako su rođena stvorenja koja su bila nekoliko puta krupnija od običnih miševa. Oni su se međusobno sporazumevali zvucima i rešavali su jednostavne aritmetičke zadatke, a njihov intelekt ima vrednost od oko 5-6 procenata intelekta prosečnog čoveka. Zanimljivo je da se obični miševi toliko plaše miševa-himera da se dešavalo da se u njihovom prisustvu i onesveste.
    Britanski profesor Karl Sva, sa Medicinskog univerziteta Velsa, tvrdi da se njegova grupa ohrabrila da reši etički problem koji muči naučnike koji rade sa moždanim ćelijama. Uz pomoć posebnog fermenta njegovi naučnici 'obmanjuju' jajnu ćeliju, primoravajući je da se razvija kao oplošena, ali bez učešća muške sperme.
    Na taj način oni su stvorili ljudske embrione koji se ne mogu razviti u mladunce, ali su pogodni za eksperimente?! Vadim Dorenko, upravnik laboratorije Instituta opšte genetike u Rusiji rekao je da nema ničega nemogućeg u tome da se stvore gotovo razumna stvorenja ukrštanjem čoveka i životinje i da je ruska nauka počela da se bavi time još 50-tih godina prošlog veka kada su ruski naučnici takođe izvodili slične eksperimente sa ukrštanjem, ali ne u takvom obimu kao Amerikanci, jer je to veoma skup posao i Rusija ne može sebi da dozvoli takve troškove.


   Još interesantnije vesti dolaze iz tajnih laboratorija Pentagona. Vojska već dugo pokušava da od raznoraznih 'propaliteta' stvori odrede diverzanata koji bi bili nešto kao moderne kamikaze. Sada je taj zadatak rešen. Po podacima ruskih specijalnih službi, pre oko godinu dana u sastavu snaga SAD pojavio se odred 'BETA'. Tamo služe - pacovi, ali ne obični, već veoma pametni pacovi, kojima su genetičari usadili ljudske moždane ćelije. Poznato je da se i obiučni pacovi odlikuju otpornošću na radijaciju, svojevrsnom pacovskom pronicljivošću i da imaju sposobnost da prodru u bilo koje podzemno sklonište. Ovi repati vojnici uglavnom uvežbavaju uništavanje električnih instalacija na različitim vojnim postrojenjima.

    Još jedna serija vojnih eksperimenata vrši se sa delfinima i kitovima-ubicama. Ove morske himere uvežbavaju se da napadaju brodove i podmornice, razlikujući neprijateljske od svoih.
    Najstrašnije od svega je što naučnici planiraju da čoveku usade ćelije životinja. Tako bi se dobile superubice, vojnici sa njuhom kao u psa, očima kao u sokola i snagom gorile. Navodno, to nije samo u cilju stvaranja superubica, već bi se na taj način omogućilo i običnom homosapiensu da manje bude bolestan, i da živi duže. Ako se u ljudski embrion ubace ćelije životinja, moguće je znatno poboljšati mnoge funkcije ljudskog organizma. Na primer, pojačati oštrinu vida i sluha, osnažiti muskulaturu i povećati otpornost na teške bolesti. Sa tačke gledanja savremene genetike, pozajmljivati gene od životinja nije nimalo teško. Ostaje samo da se odaberu oni najbolji. A šta naučnici genetičari planiraju od koje životinje šta da uzmu:


    Najoštriji vid na svetu ima soko. On može da razazna goluba na rastojanju od osam kilometara. Ako se tome doda sposobnost mačaka da vide u potpunom mraku, od vida genetski modifikovanog čoveka ne bi se mogao sakriti niko i ništa!


    Najbolji sluh je u noćnih leptira. Sa njihovim super sluhom majka bi lako čula plač svoga deteta i na deset kilometara daljine!


    Bez obzira na činjenicu da psi nemaju najbolji njuh u živom svetu, sasvim bismo mogli da se oslonimo na nos kakvog ovčarskog psa ili španijela.

    Situacija je ovde obeshrabrujuća. Nijedno živo biće na Zemlji ne može se umom meriti sa čovekom. Stoga, ako nam Bog ne bude dao svoju pamet - najbolje je i ne razmišljati o tome.


    Najbolji od svih su zubi glodara. Oni se nikada ne kvare i rastu tokom čitavog života. Problem je u tome što glodari višak zuba rešavaju glodanjem dovratka, na primer. Gristi sopstveni nameštaj nije nikako rešenje, pa bismo verovatno morali jednom ili dva puta mesečno da sedimo isped ogledala sa turpijom. No, zato bi bilo gotovo sa posetama zubaru.


    Ljudski organizam ima pristojne kosti i mišiće, no bliski čovekov rođak, gorila, još je jači i razbacaniji od čoveka. Kada bi se iskoristila jačina njegovih mišića i kostiju, gde bi nam bio kraj?

    Najsavršeniji imuno sistem je kod - ajkule. Ova riba ima vrlo razvijen imuno sistem koji je otporan na sve vrste raka, pa se od ajkule već dugo i, nažalost bezuspešno, pokušava dobiti lek protiv ove opake bolesti. Ali, zato je moguće uraditi nešto jednostavnije - ubaciti čoveku imuno sistem ajkule. A možda bismo i brže plivali.


    Niko se ne može meriti sa velikom oklopljenom kornjačom. Njene vene i krvni sistem skoro su savršeni, pa ona spokojno roni do dubine od 1.200 metara. Zato kornjača sa svojim zdravim srcem i krvotokom živi i do trista godina.


    Za genetski modifikovanog čoveka idealno je uzeti želudac noja. U australijskom zoološkom vrtu, na primer, noj je progutao budilnik, šahovske figure, nekoliko metara kanapa, i plastičnu igračku. I sve to bez ikakvih posledica, a naredni obrok smazao je sa zavidnim apetitom.


    U konstruisanju nove jetre čoveku će pomoći pacovi. Jedu svakojako đubre, a organizam im lako prerađuje toksine. Čak ih ni radijacija ne dotiče. Sa jetrom pacova čovek budućnosti moći će da pije i najzagađeniju vodu, i to bez ikakvih posledica.


    Još nije jasno šta je potrebno čoveku budućnosti - brzo razmnožavanje, ili savršeno uživanje u ljubavi.
   No, izvesno je da u razmnožavanju mogu pomoći geni kunića, a za dostizanje najvećeg uživanja pomogli bi geni svinja, čiji orgazam traje i do pola sata. Na žalost, ovo važi samo za mužjake. Kod žena sve bi ostalo kako jeste.