Eliksir Mladosti

    Trudbenicima se iz laboratorija, gde se uveliko eksperimentisalo, smešio večiti život i mladost i bilo je potrebno 'samo' da naučnici otkriju način da zaustave starenje organizma, pa će čovek postati bukvalno besmrtan, ili će bar živeti više stotina godina!

    Naravno, takvu blagodet imaće najpre priliku da iskuse vođe, tačnije onaj koji je sebe istinski smatrao predodređenim da vlada najmanje do svoje 150. godine – Josif Visarionovič Staljin!
    Kada je Lenjin umro, njegov naslednik i vođa svetskog proleterijata, uprkos neograničenoj, faraonskoj vlasti koju je imao u Sovjetskom Savezu, zabrinuo se nad činjenicom da je čovek smrtan, bez obzira na moć kojom raspolaže. Rešio je da pokuša to da izmeni. Mozak Vladimira Iljiča poveren je Aleksandru Bogdanovu, lekaru, filozofu, ekonomisti i piscu naučne fantastike, koji je 1924. godine počeo da eksperimentiše sa transfuzijom krvi. Zvuči neverovatno, ali smatralo se tada da postoji nada da se oživi preminuli boljševički vođa, pa je Bogdanov već naredne godine osnovao prvi Institut za transfuziju krvi.
    Aleksandar Aleksandrovič Bogdanov (1873-1928), Belorus, smatrao je da je formula večne mladosti vrlo jednostavna: treba uzeti energiju od mladih i podeliti je svima! A kako je izvor te energije krv, Bogdanov je mnogo godina proučavao legende o vukodlacima i vampirima, paganske obrede i okultne rituale. Igrajući šah sa Lenjinom, uveravao ga je da će socijalizam bukvalno svetu podariti besmrtnost! U utopističkom romanu 'Crvena zvezda', Bogdanov je opisao socijalizam na Marsu, gde će jednom godišnje svi mladi davati krv starijima, kako bi im vratili mladost i produžili život.
    Tako nadahnut, Bogdanov je eksperimentisao na sebi: jedanaest puta je primio transfuziju i imao pozitivne efekte, pored ostalog - poboljšanje vida i zaustavljanje opadanja kose. Ali, dvanaesti pokušaj za njega se završio kobno: davalac je imao drugačiji rezus-faktor, a za to se u ono vreme nije znalo! Na čelo Instituta došao je Aleksandar Aleksandrovič Bagamoljac.
    Aleksandar Bagamoljac (Bogomolec), je smatrao da je uzrok starenja okoštavanje tkiva i njegova nesposobnost da upija vlagu i minerale. Umiremo ne zbog starosti, nego iznemoglosti - i on radi na stvaranju organskog preparata koji će moći da okrene vreme unazad. Bogdanov je ostavio recept za serum napravljen od konjske krvi u koju je ubačen antigen slezine i koštane srži čoveka. Ispostavilo se da je taj eliksir u velikim dozama smrtonosni otrov, ali da u malim količinama čini čuda! On aktivira vezivno tkivo i za vreme rata široko se primenjivao za ubrzavanje zarastanja rana, preloma kostiju i slično. Rezultati lečenja ranjenika pokazali su da serum menja stanje ćelijske plazme. U suštini, vraća mladost.
    U to da je Bagamoljac pronašao 'eliksir života' u Sovjetskom Savezu niko nije sumnjao. U maju 1941. godine za njegov 60. rođendan pozdrave su mu preko Radio-Kominterne uputili najviši državni organi, pa i Centralni komitet! Blagotvorno dejstvo preparata, tvrde, bilo je očigledno na dvojici partijskih lidera – Staljinu i Kalinjinu. Bagamoljac, doduše, Josifu Visarionoviču nije obećao baš večni život, ali je tvrdio da će moći da mu ga produži na najmanje 150 godina. Međutim, 1946. naučnik umire od tuberkuloze. Na tu vest, vođa je razočarano rekao u telefonsku slušalicu: 'Napravio je budale od svih nas'! Njegov san o dugovečnosti doživeo je brodolom.
S godinama, činilo se da je Bagamoljčev serum zaboravljen, međutim, postoje podaci da su eksperimenti u tajnosti nastavljeni, naročito u današnje vreme, i da je ozdravljenje Fidela Kastra podsetilo na efekat eliksira iz 40-ih godina prošlog veka!
    Najbizarniji poduhvat pod pokroviteljstvom sovjetske vlasti u pokušaju da se stvori 'boljševički nadčovek', koji pored ostalog neće biti smrtan, učinio je 1927. godine profesor Ilja Ivanov, i to u laboratoriji napravljenoj usred džungle u Francuskoj Gvineji.

    Uložena su ogromna sredstva, uz potpis člana Politbiroa Kamenjeva, i biolog Ivanov je, u strogoj tajnosti, radio na hibridizaciji čoveka i orangutana i šimpanzi, tako što će ženke majmuna oploditi semenom čoveka! Pokušao je i obrnuto, a kada su iz domorodačkih sela počele da nestaju žene, urođenici su napali laboratoriju, spalili je i poubijali naučnike. Ilja Ivanov je uspeo da se spase i vrati u Sovjetski Savez, ali tamo je optužen za 'kontrarevolucionarnu delatnost' i završio je u logoru.
    Pre odlaska u Francusku Gvineju, Ivanov je nekoliko meseci boravio u Parizu, u laboratoriji hirurga ruskog porekla Sergeja Voronova. Njegovo presađivanje polnih žlezda majmuna čoveku naučni časopisi su još 1924. godine oduševljeno pozdravljali. Pacijenti, u poodmaklim godinama, tvrdili su da im se vratila mladost, i Voronov je bio veoma popularan. Eksperimenti su koštali veoma mnogo, ali je Rus uradio čak nekoliko hiljada takvih presađivanja i razvio vrlo unosan posao. Ilja Ivanov je u pariskoj laboratoriji proučavao metode eksperimentisanja sa majmunima, pošto su ove životinje tada bile veoma retke u Evropi i malo laboratorija je radilo sa njima.

    Ivanov je razmišljao – ako presađivanje daje takve efekte podmlađivanja, zašto se ne bi mogao direktno ukrstiti čovek i majmun i dobiti nova generacija večno jakih i mladih graditelja komunizma u Sovjetskom Savezu?
    Dok je biolog, koji je specijalizovao veštačko osemenjavanje u Harkovu, počinjao svoju afričku avanturu, agenti NKVD-a u Moskvi u isto vreme upadaju u stan pisca Mihaila Bulgakova i zaplenjuju rukopis romana 'Pseće srce'. Dugo se verovalo da je politička satira bila ono što je navelo vlast da se obračuna sa još neobjavljenim delom, koje je ipak ugledalo svetlost dana pola veka kasnije. Ali, danas se čini da je Bulgakov dotakao u 'Psećem srcu' najstrože čuvanu tajnu od državnog značaja – traganje za 'eliksirom života', odnosno postizanje besmrtnosti!
    Eksperimenata po mnogima suludog naučnika Ilje Ivanova, neki su se setili 70-tih godina prošlog veka, kada se uveliko pisalo o himeri po imenu Oliver, pola majmunu - pola čoveku. To je bio neobičan šimpanza sa gotovo ljudskim licem, uvek je hodao uspravno i spretno se služio rukama, a kada je polno sazreo nije pokazivao interesovanje za ženke svoje vrste, već su ga privlačile – žene! Oliver je stigao u SAD iz Afrike i doneli su ga prirodnjaci Frenk i Dženet Berger, koji su verovali da je biće nastalo ukrštanjem čoveka i šimpanze. Uprkos tome što je 'Los Anđeles Tajms' pisao da je Oliver 'izgubljena karika' između čoveka i majmuna, testovi urađeni u Japanu su pokazali da je imao 48 hromozoma (nekoliko uzoraka je pokazivalo 47, ali je to pripisano greškama!), tako da je misterija razrešena i da je ipak u pitanju šimpanza, mada veoma neobičan primerak, ali sumnja je ostala!


     Viktor Saraev, biolog, bio je dobitnik dva ordena Crvene zastave za svoja istraživanja, državne premije, imao je sopstvenu laboratoriju i obezbeđena sredstva za rad. Čime je to zaslužio? Krajem 60-tih godina prošlog veka, nakon dugogodišnjih eksperimenata uspeo je da izdvoji iz organizama laboratorijskih pacova jedinstven elemenat koji nije usporavao starenje – nego im je vraćao mladost!

    Način dobijanja ovog eliksira podsećao je na postupak drevnih alhemičara. Najkraće rečeno, Saraev je dovodio životinje u stanje stresa gladovanjem ili teranjem da plivaju do iznemoglosti. Kada bi ih izvadio iz vode i stvorio kod njih euforiju, naglo ih je bacao na tečni azot kako se ne bi promenio unutrašnji metabolizam, hladio ih do 4 stepena, i iz njihovog tkiva izdvajao supstancu nazvanu 'aktivni metabolit'. Primenjivao ga je na zečevima, ovcama i konjima. Sastav je ostao tajna čak i za stručnjake, a komponente toliko složene da ih je bilo nemoguće veštački sintetisati. Njegova supruga Raisa, takođe biolog, je svedočila:
    'Iz kolhoza su otpisali neke ovce romanovske rase koje više nisu davale ni jaganjce, koje su hodale na kolenima zato što su već bile stare. On je počeo da im daje taj svoj preparat. Ne samo da su stale na noge, nego su dale i potomstvo'.
     Preparat, poznat po skraćenici FAM, delovao je samo na ostarele organizme, ali za dobijanje dozvole za eksperimente na ljudima bilo je potrebno otkriti tajnu, a to Viktor Saraev nije želeo da učini, čak ni svojim najbližima. Počeo je u tajnosti da sebi daje injekcije. Glasine su se proširile, i jednog dana u laboratoriji se pojavila mlada saradnica koja je očarala ostarelog ali sada već osveženog naučnika! Rukovodstvo ju je preporučilo kao vrhunskog stručnjaka, a iz Podmoskovlja su stigle porudžbine za veliku količinu FAM-a. Raisa je, međutim, predosetila nevolju i na njeno insistiranje doktor je ampule sakrio kod kuće. Sutradan, laboratoriju su zatekli provaljenu, ispreturanu, sve zabeleške i hemikalije bile su prevrnute, ali osim mlade laborantkinje ništa nije nestalo. Istraga je utvrdila da su njene veze vodile do velikog izraelskog biznismena, ali ništa nije dokazano.
Saraev je nastavio eksperimente na sebi, ali krajem 80-tih godina prestalo je finansiranje programa, laboratorija zatvorena a naučnik poslat u penziju. Poslednju i jedinu ampulu svog eliksira Viktor Saraev čuvao je kod kuće, u kutiji za šibice. Sve svoje prijatelje uveravao je da će živeti 160 godina. Naučnik je umro kada mu je bilo 72 godine. Dijagnoza: nepoznata alergijska reakcija. Šta se dogodilo? Nuspojava FAM-a, ili je naučnika neko uklonio, nije poznato. Poslednja ampula sa eliksirom je nestala bez traga. Da li je moguće da i danas neko pokušava da otkrije tajnu njegovog eliksira?
     Vladimir Skulačev, akademik, direktor Instituta za fiziku, hemiju i biologiju, kaže: 'Bliska je perspektiva radikalnog produžetka života ljudi, izlečenja takvih nesreća kao što su rak, infarkt, moždani udar, što će naravno promeniti našu celokupnu predstavu o srećnom životu'.
    Ispitivanja Skulačeva izazivaju ogromno interesovanje, jer iz njih proizilazi da će bogati ljudi uskoro sebi moći da kupe besmrtnost! Preparat koji je otkrio uklanja kataraktu, što je jedna od posledica starenja. 'Pomoću njegovih tableta, nivo prosečnog životnog veka može da se produži maksimalno', kaže Aleksej Vojko, gerontolog, saradnik Nacionalnog Agrarnog Univerziteta Ukrajine.
    Naučnici u projektu u kojem u Rusiji učestvuje 35 istraživačkih grupa, pokušavaju da dokažu da je smrt genetski program koji može da se zaustavi. Skulačevljeva grupa je, navodno, uspela da stvori supstancu koja blokira taj proces. Godine 2003. preparat je počeo da se ispituje na laboratorijskim miševima. 'Ako se ne pojave neželjeni efekti, ovaj će se preparat za nekoliko godina prodavati kao lek protiv starosti - rekao je Skulačev.
    U isto vreme, na Univerzitetu Kembridž formiran je fond 'Miš Mafusaila'. Početni nagradni iznos od 4 miliona dolara povećava se iz godine u godinu. Poznati gerontolozi dogovorili su se da ulažu novac sve dok naučna istraživanja ne stvore – besmrtnog miša! Za sada to niko nije uspeo da uradi ali naučnici smatraju da svaki, čak i neuspeli eksperiment, čovečanstvo približava otkrivanju tajne besmrtnosti.
    Javna je tajna da potragu za eliksirom života plaća Oleg Deripaska, čije bogatstvo se procenjuje na 16 milijardi dolara. Sa nešto manjim bogatstvom, od 'samo' 7 milijardi dolara, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni uložio je novac u dve istraživačke firme, jednu za borbu protiv raka, a drugu – protiv starenja. Eksperimenti su napredovali i njegov lekar, Umberto Skapađini, veruje da će poletnom Berluskoniju produžiti život bar do 120 godina.
    Da li će ono što Staljinu nije pošlo za rukom, uspeti da ostvare novi moćnici 21. veka?   Izvor: www.treceoko.novosti.rs