Duhovne Pouke - 1

Da Vam Život Bude Bolji i Lepši. Duhovne vrednosti trebealo bi da zauzmu ključno mesto u našim životima i da se rukovodimo prema njima. Da bismo delali prema sopstvenim uverenjima, potrebni su nam mudrost, znanje i hrabrost. Jedan od stvari koja nam u tome može pomoći su mudre duhovne priče. Ovde vam nudimo prelepe duhovne pouke iz kojih se mnogo toga može naučiti i saznati!

Osmeh na lice:

KAD VAS NE INTERESUJE TUĐI PROBLEM

    Jednoga dana miš vidi kako seljak postavlja mišolovku. Odmah miš ode i sve ispriča kokoški, kravi i ovci. Kad im je ispričao, svi mu rekoše:
- Mišolovka je tvoj problem, to se nas uopšte ne tiče.
    Nedugo potom, u mišolovku se uhvati jedna otrovna zmija i ugrize seljakovu ženu. Pokušavajući da izleče ženu, skuvali su joj supu od kokoške. Posle toga su zaklali ovcu da bi počastili sve one koji su dolazili da obiđu ženu. Onda su zaklali kravu kako bi dostojno nahranili goste na sahrani ženi koja je u međuvremenu preminula.
    A, sve to vreme, miš je gledao kroz rupu u zidu i mislio o stvarima koje se nikoga ne tiču.

LJUBAV SE UVEK VRAĆA

Poznati pisac Franz Kafka (1883-1924), koji se nikada nije oženio i nije imao decu, prošetao je parkom u Berlinu, kada je sreo devojčicu koja je plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka bezuspešno su pretaživali park ne bi li našli lutku. Kafka joj je tada rekao da će sutra opet doći i da zajedno opet traže lutku. Sledećeg dana, iako nisu pronašli lutku, Kafka je devojčici poklonio pismo koje je lutka napisala.
'Molim te, ne plači. Otputovala sam da vidim svet. Pisaću ti o svojim avanturama'.
Tako je započela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života. Tokom njihovih sastanaka, Kafka je čitao lutkine pažljivo ispisane avanture i priče koje je devojčica smatrala božanstvenim. Napokon, Kafka je doneo lutku (kupio je) koja se vratila u Berlin.
- To uopšte ne liči na moju lutku - rekla je tada devojčica.
Kafka joj je, onda, predao još jedno pismo u kojem je lutka napisala: 'Putovanja su me promenila.' Devojčica je zagrlila novu lutku i sva srećna je odnela kući. Godinu dana kasnije Kafka je preminuo. Mnogo godina kasnije devojčica koja je bila već devojka je u lutki pronašla pismo. U malom pismu koje je potpisao Kafka bilo je zapisano:
'Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti na drugi način.'

ISKRENA VERA U BOGA

    Jedan mladi vojnik je neprestano ponižavan od strane nadređenog oficira i ostale vojske jer je verovao u Boga. Jednog dana kapetan je hteo da ga otvoreno ponizi pred ostalim vojnicima. Pozvao je mladića i rekao mu:
- Vojniče dođi ovde, uzmi ključ od ovog džipa i parkiraj ga.
    Mladi vojnik mu odgovori:
- Ali, ja ne znam da vozim!
    Kapetan mu na to odgovori:
- Onda zatraži pomoć od svog Boga, dokaži nam da Bog postoji.
    Mladić uze ključ, ode do vozila i poče da se moli. Zatim je seo u džip i parkirao ga baš kako je kapetan tražio. Kada je mladi vojnik izašao iz džipa video je da svi plaču. Svi mu rekoše:
- Hoćemo i mi da služimo tvom Bogu!
    Mladi vojnik se oduševio i pitao, šta se dešava? Kapetan plačući otvori haubu džipa i pokaza mladiću da auto uopšte nema motor. Onda vojnik reče:
- Vidite sada? Ovo je Bog kome služim, ništa nije nemoguće u Bogu, Bog daje život i onome koji ne postoji. Možda mislite da su to nemoguće stvari ali iskrenom verom u Boga je sve moguće!

OSEĆAJI I LJUDSKE VREDNOSTI

Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živeli svi osećaji i ljudske vrednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje ...i medju ostalima i Ljubav... Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili.Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka. Kada je ostrvo bilo tren do potonuća, Ljubav je odlučila tražiti pomoć. Bogastvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala:
- Bogastvo , možeš li me povesti sa sobom ?'
- Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta.
Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
- Ponose , preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom.,
- Ne mogu ti pomoći Ljubavi , odgovori Ponos. Ovde je sve savršeno, mogla bi mi uništiti brod !
Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:
- Tugo, molim te povedi me sa sobom.
- Oh, Ljubavi - odgovori Tuga - tako sam tužna da ne mogu .
Kada je dobra volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije čula Ljubav kako je doziva. Tada Ljubav začuje neki glas :
- Dođi Ljubavi , ja ću te povesti sa sobom.
- Bio je to starac u malenom čamcu.
Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje , te upita Znanje:
- Znanje , ti sigurno znaš ko me je spasao?
- To je bilo Vreme - odgovori Znanje.
- Vreme - upitala je Ljubav - pa zašto bi me vreme spasilo?
Znanje odgovori:
- Zato što je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav važna u životu.

BALONI SREĆE

Učitelj je u školu doneo balone i zamolio decu da ih ponesu i na njih napišu svoja imena. Zatim su svi baloni izneseni u hodnik i učitelj ih je pomešao. Učitelj je deci dao 5 minuta da bi svi pronašli balon sa svojim imenom. Deca su potrčala da pogledaju, ali 5 minuta je brzo isteklo i niko nije našao balon sa svojim imenom ... Tada je nastavnik zamolio decu: uzmite balon koji leži najbliže vama i dajte ga osobi čije je ime napisano na njemu... Prošlo je manje od dva minuta i svako je imao svoj balon u rukama. Na kraju, učitelj je sumirao utisak koji potiče iz ovog eksperimenta:
- Baloni su poput sreće. Nećete je naći ako tražite samo sebe. Ali, ako se svi brinu jedni o drugima, brže ćete je pronaći.

VREĆE I TERET

Jedna drevna legenda priča o tri muškarca, koja su nosila, svako od njih, po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga pozadi, visile obešene na drvenoj motki na ramenu.
Upitali su prvog čoveka šta ima u vreći. Odgovorio je: 'Svi moji uspesi, sva dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su pozadi. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mozgam šta ću. Stalno sam s njima, i u mislima i u osećanjima. Stalno radim na njima.' Taj se čovek često zaustavljao, gledao unazad, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čoveka upitali isto. Rekao je: 'U vreći spreda nosim moja dobra dela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom gde god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.'
Treći je čovek odgovorio: 'Na prednjoj vreći napisao sam reč 'dobrota'. Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred. Vreća na leđima ima natpis 'loša sećanja' i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu.'

BAKIN MUDRI ODGOVOR

    Unuka je došla kod svoje bake i priupita je:
- Bako, kako si mogla živeti ranije...
    - bez tehnologije.
    - bez interneta
    - bez računara.
    - bez mobilnih telefona
    - bez Facebook- a
    Baka joj je mudro odgovorila:
- Isto tako kao što vaša generacija živi danas...
    - bez ljudskosti
    - bez časti
    - bez poštovanja.
    - bez dostojanstva
    - bez stida.
    - bez karaktera
    - bez ljubavi
    - bez skromnosti.
    Mi, koje danas zovete 'stari' bili smo blagosloveni, dokaz za to je naš život. Nakon škole smo sami radili domaći i uz sveću, uvek smo se igrali napolju do zalaska sunca. Kad smo bili žedni, pili smo vodu sa izvora, a ne vodu iz plastičnih flaša. Nikad se nismo ugojili jedući slaninu, pasulj, mast i hleb. Ništa se nije dogodilo našim nogama, iako smo trčali bosi. Sa svojim rukama smo pravili igračke sa kojima smo se igrali (krpene lutkice, kepene lopte-krpenjače, luk, strela, klis, figure od blata... )
    Naši roditelji nisu bili bogati, ali su nam pružali toliko ljubavi a ne video igrice da budemo tihi. Naši roditelji se nisu razvodili, rešavali su zajedno svoje probleme. A mi nismo bili prisiljeni da živimo jedan dan sa majkom drugi sa ocem. Živeli smo svaki dan zajedno. Nikad nismo imali telefone, dvd-e, Playstation Xbox, video igre, svoj kompjuter, internet ... ali smo imali prave prijatelje.
    Išli smo njihovim kućama bez poziva i uživali u hlebu sa džemom ili šećerom. Rođaci su imali kuće blizu jedna druge da uživaju u zajedničkom vremenu. I da se snađu jedni drugima u svakoj nevolji. Zaista smo na fotografijama crno beli, ali u tim fotografijama imamo uspomene raznih boja. Mi smo jedna unikatna generacija, jer smo poslednja generacija koja je bila poslušna roditeljima i prva generacija koja je poslušna svojoj deci.
    Mi smo OGRANIČENA proizvodnja! Osetite nas i čuvajte kao oči u glavi.'

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu