Dogovor Sa Vanzemaljcima

   Inače, Viktor Martinez vodi nešto što bi mogla biti jedna od najznačajnijih e-mailing lista u našem sunčevom sistemu. Oko par stotina ljudi sa kojima razmenjuje e-mailove, čine jedinstveni registar tipa 'ko je ko'
 među ljudima iz sveta nauke, vojske i obaveštajnih agencija svih vrsta, a koji su svi pokazali interes ili su lično umešani u priče o NLO fenomenima poslednjih 35 godina.

    Na Martinezovom spisku su i nekadašnji i aktuelni posmatrači američke vlade, agenti za dezinformacije, ljudi zaposleni u CIA, DEA i NSA, slobodni istraživači, teorijski fizičari, bogataši skloni opasnim avanturama, ali isto tako i zagovornici zdravog života, veštice, prevaranti i žrtve vanzemaljskih otmica. A tu je i Ostajem Anoniman koga ćemo u nastavku zvati kraće, Anonimac.
    Viktor Martinez kaže da je Anonimac nadgledao njegovu listu oko sedam meseci pre nego što je poslao svoj iznenađujući e-mail. Za sada još uvek niko ne zna ko je Anonimac, iako je nekoliko osoba sa liste već dalo svoje predloge potencijalnih kandidata. Martinez se i nije preterano trudio da otkrije njegov identitet, ostajući dosledan pristupu po pitanju identiteta: 'Ako Anonimac ikada čuje da sam pokušao da mu uđem u trag, jednostavno bi se spakovao i prebacio na neku drugu NLO mejling listu'.


    Anonimac tvrdi da svoje pisanje prenosi iz tajnog izveštaja na 3.000 strana koji je nastao sedamdesetih godina 20. veka. A evo o čemu on piše. Godine 1947. kraj Rozvela u Nju Meksiku su se srušile dve a ne jedna vanzemaljska letelica, kako se dosad smatralo. Na zemlji je ostalo šest mrtvih vanzemaljaca, ali i jedan preživeli. Ostaci njihove letelice prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rajt Peterson u Ohaju, a preživeli vanzemaljac kojeg su nazvali EBE 1, prenet je u novu laboratoriju Los Alamos u Nju Meksiku, gde je živeo sve do 1952. godine. EBE 1 je uspeo u tom periodu da kontaktira svoju rodnu planetu, posle čega su usledile detaljne pripreme da se dočeka sletanje jedne vanzemaljske letelice.     To se i dogodilo 24. aprila 1964. na lokaciji za testiranje raketa Vajt Sends. U NLO istoriji ovaj događaj poznat je pod imenom Holomanovo sletanje ili, kako se pominje u jednom izveštaju iz 1974. godine - HOAEX (Humanoidni Organizmi Navodno Vanzemaljski).
    Oko 19 meseci pre predviđenog sletanja, predsednik Kenedi je (neki smatraju da je ubijen pre nego što je uspeo da javnosti otkrije istinu o NLO) odobrio razmenu kosmičkih proporcija. Tim od 12 specijalno uvežbanih Zemljana (još uvek se raspravlja da li su dva pripadnika ovog tima bile žene) čiji su identiteti sistematski izbrisani, vratiće se sa vanzemaljcima na njihovu planetu. Tim za razmenu je 1965. godine napustio našu planetu u vanzemaljskoj letelici, a venzemaljac po imenu EBE 2 je ostao na Zemlji.

    Planeta posetilaca sa zvezda nazvana je SERPO. Ona je 38 svetlosnih godina udaljena od Zemlje i nalazi se u zvezdanom sistemu Zeta Retikuli, koja je u NLO svetu veoma poznat sistem, jer su tamo odvedeni posle otmice i bračni par Hil, Beti i Barni. SERPO je nešto manja od Zemlje i ima dva Sunca. Vruća je , ravna i suva, teška za život ali naseljiva, posebno u severnim regionima gde su ljudi sa Zemlje napravili svoje stanište za život. Zemaljski tim za razmenu proveo je 13 godina na planeti SERPO gde su ih, uz nekoliko izuzetaka, Ebeni uglavnom prijateljski prihvatili.


    U svojim sledećim mejslovima, Anonimac je poslao još detalja. Na planeti SERPO živi oko 650.000 Ebena na oko 100 malih, autonomnih zajednica raštrkanih po čitavoj površini njihove planete. Ne postoji centralizovana vlada, iako jedna velika zajednica predstavlja centralni nervni sistem za ebensku industriju i planetarne resurse. Svi Ebeni rade i za uzvrat dobijaju sve što im je potrebno da žive spartanskim, ali srećnim životom. Kriminal ne postoji u toj kvazi-socijalističkoj utopiji, ali rat postoji. Pre 3.000 godina Ebeni su učestvovali u stogodišnjem interplanetarnom konfliktu ogromnih proporcija protiv civilizacije sa druge planete i uništili je. Od tada su Ebeni postali intergalaktičke lutalice. Pre nego što se zauvek skrase na rodnoj planeti, oni posećuju okolne planete i razna bića koja tamo žive. Zemlja je samo jedna od njihovih usputnih stanica.
    Zanimljivo je to što, iako ima toliko detalja o ebenskoj kulturi, njihovim navikama, čak i digestivnom sistemu, nema opisa njihovog fizičkog izgleda. Možda zbog toga što su ljudi koji su pisali izveštaj već znali kako oni izgledaju - na kraju krajeva, jedan Eben je već živeo u Los Alamosu. U izveštaju je priložen i veći broj fotografija koje je Anonimac obećao da će poslati, ali još uvek nije.

    Do vremena kada se ljudski tim vratio na Zemlju, 1978. godine, dva člana ekipe su umrla, dva su odabrala da ostanu na planeti SERPO i ostali su u kontaktu sa Zemljom sve do 1988. godine. Ispostavilo se da su oni koji su se vratili nazad, bili izloženi relativno visokim dozama zračenja na vanzemaljskoj planeti i to je ono što ih je na kraju i usmrtilo.
    Umesto da ga ismeju posle ovog prvog mejla, najmanje dvojica sa Martinezovog spiska su smesta potvrdila istinitost Anonimčeve priče. Bili su to Pol Megavern - bivši šef obezbeđenja DIA, staciooniran u Oblasti 51 (Area 51) i Džin Lejks - još jedan insajder iz DIA. Sa Martinezovog spiska je još nekoliko ljudi potvrdilo verodostojnost Anonimčeve priče o planeti SERPO. Sledeća potvrda o SERPO razmeni stigla je od Vajtlija Strajbera. Strajber opisuje susret sa starijim muškarcem na jednoj NLO konvenciji 90-tih godina i ono što je od njega čuo. Čovek je ispričao da je bio na drugoj planeti i promrmljao nešto što se Strajberu učinilo kao 'Serpiko'.


    Anonimac je dao prilično opsežne podatke o SERPO, koje je, navodno, za izveštaj koji citira prikupio Karl Sagan. Većina tih podataka je prilično neverovatna. Na primer: navodni orbitalni period planete oko jednog od dva sunca kontradiktoran je sa Keplerovim zakonima kretanja planeta. Zagovornici SERPO-a kažu da ti zakoni ne moraju neizostavno da se primenjuju na planete u drugim sunčevim sistemima, posebno u onima koje imaju dva sunca. Da li je Amerika u kontaktu sa vanzemaljskom rasom i da li je poslala svoje ljude na njihovu planetu?

    Odgovor je da to još ne znamo, iako mogućnost takve međuplanetarne razmene pokreće još dosta očiglednih pitanja. Ako se SERPO razmena zaista dogodila, kakvu je korist Amerika izvukla od toga? Zbog čega ljudi gube vreme ratujući oko zastarelog fosilnog goriva i prateće tehnologije? Zbog čega trošimo toliko para gradeći skupe svemirske stanice i teleskope? Istina se možda krije i u činjenici da bi otkriće nekog izvora besplatne energije bacilo svetsku ekonomiju na kolena ili bolje reći one koji zgrću bogatstvo od toga. Američka javnost je do sada saznala i za mnogo šokantnije incidente od ovog, poput priznanja svoje vlade da je namerno sprovodila eksperimente sa radioaktivnim zračenjem i eksperimente kontrole uma sopstvene populacije, još od 40-tih godina 20. veka.
    Ovde treba spomenuti film Stivena Spilberga iz 1977. godine - Bliski susreti treće vrste. Pitanje je da li je vreme pojave filma - samo godinu dana pre povratka tima za razmenu sa ebenske planete - više od puke slučajnosti?  Od premijernog prikazivanja pa sve do danas, film prate glasine da je zasnovan na istinitom događaju i da je bio deo programa koji još uvek traje, a čiji je cilj da nas pripremi za realnost vanzemaljskog kontakta.
    Da je SERPO deo kampanje dezinformisanja, jeste još jedna privlačna mogućnost. Svakako ne bi bio prvi put da se vanzemaljci i leteći tanjiri  serviraju javnosti kao zgodna priča da bi se zataškali tajni vojni projekti. Pojavila se još jedna ideja: da je Anonimac zapravo naleteo na istinski vladin dokument, ali jedan od onih koji su nekada stvoreni da bi zavarali nekog drugog - možda Ruse u periodu hladnog rata ili baš ufologe. Ebenska zajednica blagostanja je Ruskoj političkoj mašini iz 60-tih i 70-tih godina mogla izgledati kao utopijska verzija njihovog sopstvenog sveta.
    Kako bilo, SERPO predstavlja ufološko blago i prvi korak napred u ovoj oblasti tokom poslednjih petnaest fodina. Entuzijazam povodom priče još uvek nije splasnuo, lista Viktora Martineza i dalje nastavlja komunikaciju, Anonimac još uvek postoji negde u mračnim delovima digitalnog sveta, a ljudima na Zemlji ostaje da čekaju stvarni kontakt kome će prisustvovati svi ljudi na planeti.