Jedna žena, a znam i koja, je bila na skijanju u Austriji. Sa tog zimovanja ostala je jedna priča koja se dugo prepričava... Neznajući da skija, više od svega želela je to da proba. Iznajmila je skije i otišla na oblišnju stazu za početnike. Posle nekog vremena shvatila je da joj se ide u wc i polako skrenula sa staze u obližnji šumarak. Skinula je ceo skafander i čučnula. Onako u čudu, skije su odjednom krenule i ona se nedugo zatim našla direktno na stazi. Pala je i polomila ruku. U bolnici joj je prišla sestra i saopštila joj da se na odeljenju pored nalazi čovek iz Srbije, koji je takođe imao nezgodu, pa ako hoće da popričaju... Dovede sestra njega i prvo što ju je čovek pitao bilo je kako je polomila ruku. Ona postiđena. gde da kaže istinu, pa izmisli neku pričicu. Posle toga je usledilo i isto pitanje za njega. Čovek krete priču. Vozim ti se ja tako žičarom na vrh i vidim kako neka ludača golog dupeta juri niz stazu, ja se nagnem malo bolje da vidim i ispadnem iz gondole...

    E pa ovako: rešio muž da oraspoloži svoju ženu koja bi uskoro trebala da dođe sa posla tako šo će joj oprati sudove i krene on da pere kad zapuši mu se sifon od sudopere, pokuša on da reši problem, ali ne uspe. Odluči on da pozove majstora, ne vredi sam, uzme oglase, nadje telefon vodoinstalatera i poziva ga. Javi se čovek i ispostavi se da baš u tom trenutku prolazi tuda autom slučajno vraćajući se sa nekog slavlja kod prijatelja, a alat ima u kolima pa se pojavi već za par minuta.
    Odmah je snimio problem i zatražio od čoveka nekakvu staru garderobu pošto je bio svečano obučen, jer nije planirao posao i čovek mu da svoju staru trenerku te majstor prione na posao. Čovek se spušta do prodavnice da majstoru kupi pivo i mimoilazi sa ženom koja se vraća sa posla i ulazeći u kuću vidi kako viri guza čoveka iz sudopere. Poznata joj trenerka, slične građe kao i njen muž, te misleći da je on, iz šale ga hvata za guzu, na šta se majstor iznanadjen trzne, udari glavom u sifon i onesvesti.
    Muž se u međuvremenu vraća, shvata šta se desilo i pošto ne uspevaju da ga povrate zovu hitnu pomoć. Hitna pomoc dolazi, čovek polako dolazi svesti, ali ga bolničari nose na nosilima i pošto ne mogu ući u lift idu tako niz stepenice. Bračni par priča šta se desilo kako bi lekarska ekipa napisala izveštaj, a to usput slušaju bolničari koji ga nose, pa počnu da se tako smeju, spotaknu se i čovek im ispadne i slomi ruku i nogu. (Nažalost, ovo je istinita priča vodoinstalatera sa Novog Beograda)

    Ovo što ću vam ispričati je samo delić blamova koji mi se dešavaju u životu, ali njega navodim jer mi je ostao kao jedan od najvećih i najupečatljivijih... Bilo je to prošlog leta u mom selu koje je inače lečilište za koštano degenerativna oboljenja. Sedeo sam sa drugarom za šankom u jednom kafiću i komentarisao na sav glas pesmu od AC/DC TNT i naglas govorio kako na početku te pesme imam osećaj kao da neko gazi i gnječi patuljka, i kako sam to rekao moj drugar je samo ućutao i pogledao me zbunjeno, a ja kao ja, misleći da me nije lepo razumeo ponovim još glasnije onaj deo o gaženju patuljka i u tom trenutku pored sebe ugledam kako stoji čovek ne višlji od metar i trideset, i totalno se skamenim, pocrvenim i sa drugarom napustim kafić.  Izađem napolje u krug banje i besan na druga što mi nije rekao za čoveka pored mene uputim mu naglas nekoliko uvreda kao na primer budalo, some, konju, i onda opet ja ne bi bio ja da na kraju od svih uvreda nisam najglasnije rekao da je TEŠKO RETARDIRAN, i onda možete pogoditi - pored mene je stajala žena koja je vodila tako bolesnog sina... To mi je bilo previše za taj dan. Opet sam propao u zemlju, pocrveneo, pokupio se i otišao kući ne rekavši više ni zdravo, jer posle svega što mi se desilo, verovatno bi i sa tim zdravo nekoga nedužnog povredio.

    Prijatelj moje sestre ispričao joj je sledeći doživljaj iz gradskog autobusa u Beogradu. Dok se vozio autobusom jedna 'gospođa' pustila je 'vetar', što se i jasno čulo. Da bi opravdala čudne zvuke, počela je da grebe prstima po staklu, da bi ispalo da zvuci u stvari potiču od toga. Međutim, jedan čovek koji je sedeo iza nje, dobacio joj je: 'Gospođo, zvuk ste možda i potrefili, ali miris ne znam kako ćete !!!

    Ovo je događaj koji se desio baš mom prijatelju, takođe velikom ljubitelju i vlasniku predivnih Njufaundlenda. Ko ne zna, Njufaundlendi su rasa predivnih, džinovskih pasa. Koliki su njufići, najbolje se vidi na slici levo, gde su Tami i njeni njufići.  Prijatelj je tada radio u Gerontološkom centru (neću reći njegovo ime i grad) i pošto je te noći bio dežurni odlučio je da povede i svog njufića da mu pravi društvo. Dok je on sedeo u kanselariji njufić je otišao u šetnju. Jedna od soba gde su bile starije bake bila je otvorena. On je ušao i na na stalku kod kreveta jedne bake pronašao ostatke njene nepojedene večere, što je pretpostavljate slasno pojeo, i vratio se u kanselariju kod svog gazde. Međutim, ujutru vizita dolazi u tu sobu, a jadna baka na sve načine pokušava da objasni doktorima kako je u sred noći u njenu sobu ušao medved i pojeo joj večeru. Doktori baki ne veruju, ali baka ostaje pri svome. Doktori zaključuju da je baka imala nekakve halucinacije i baka dobija koktel posebnih inekcija za 'razbistravanje glave'. Tek posle nekoliko meseci, prijatelj je jednoj od doktorica otkrio tajnu 'medvedove posete'.
Doktorica se uhvatila za glavu i samo rekla: 'Pa, znaš li ti koliko one inekcije koštaju'?

    Pošoj sam da se upišem za u Učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogleđivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajući se na sedištu autobus je prispeo na železničkoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će s upišu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz uđemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajući pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogađam dosta je lepša i poukrašenija od onu što sam tamo pogađao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu.

    U Narodno Oslobodilačkoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tečnost koju možemo da nazovemo drugačije krv, protiv nemaca fašista i domaćim izdajicama, pa čak i poginuli dajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Marija na prkosima, Karađorđe zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kraljević i drugi naši sinovi, koji su branili i koji će braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.

    Ovu komediju napisao je najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dante moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prođe kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa možda neće da joj se zasviđa koja se zvala Beatriča, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu piše. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne voli joj samo dušu kao Daneta već i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nađu papu kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj papa i drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgrađivati zemlju i drugi svesni objekti.

    Šta se dešava kada čovek izgubi čekovnu knjižicu i kada mora da popuni formular na kome pored opštih generalija treba da opiše i kako je došlo do gubitka čekovne knjižice. Tu se obično upisuje mesto gde mislite da ste je izgubili. Evo šta se dešava kada neko bukvalno shvati da treba da opiše kako mu je nestala čekovna knjižica. Radi se o jednom vojnom licu.

    OBRAZLOŽENJE LIČNO MOJE GLASI : S obzirom da sam proteran iz Rijeke - Hrvatska dana 26.11.1991. u Nišu - Srbiju dana 07.03.1996. pošao sam u komandu korpusa kod stambenog organa da vidim kada ću dobiti stan - da se informišem, pa me je odjednom zaboleo stomak i otisao sam u obližnji poljski WC u neposrednoj blizini napred navedene komande da bih obavio veliku nuždu. Po obavljenoj velikoj nuždi mojoj ja sam ustao naglo, pa mi je u tom položaju kako sam ustao (u stojećem položaju) ispao novčanik sa kompletnom dokumentacijom u šahti. Misleći da je šahta plitka, ja sam napred navedeni WC-e pomerio i imao sam šta da vidim, to je šahta bila dubine 3-4 metra, a plus toga bila je kanalizacija u vertikali tog WC-a. Ja sam se spustio u toj šahti misleći da ću novčanik sa kompletnom dokumentacijom da pronađem. Međutim od pronalaska novčanika nije bilo ništa, a da bude stvar gora stepenice metalne - držači od šahte bili su toliko truli - zahrđali - slabi, pa sam onako ceo sleteo u toj velikoj šahti sa puno izmeta i nakon toga zapomagao sam okolno stanovništvo. S obzirom da je to bilo negde oko 13.00 časova - podne, pa mi je jedan od sugrađana dobacio dasku - motku pa sam jedva izašao iz te proklete šahte. Onako zamazan jedva sam otišao kući i presvukao sam se. Napominjem da moja supruga ima čekovnu kartu da može da podigne novac, ali ja je u ovom slučaju nemam jer mi je šahta - voda - kanalizacija progutala ličnu kartu, čekovnu poštansku karticu i još nešto od novca, pa sam se eto poštovana Firmo - Poštanska Štedionico Beograd vama lično obratio za pomoć - savet, ovim mojim pismom, u nadi lično, da ako imate snage da mi pomognete u ovoj mojoj delikatnoj situaciji, jer stvarno danima i noćima zbog ovoga ne spavam nemam mira nigde.

    Ovaj dogadaj se desio negde u Vojvodini, oko Zrenjanina. Dogodi se saobraćajna nesreća, ali kakva, prevrnuo se kamion pun svinja i naravno svinje onako kontuzovane, pobegoše iz kamiona. U tom momentu dolazi patrola policije da ispita poziv o nesreći, ne znajući o kakvoj se radi, ali kada je policajac izašao iz kola pojure ga svinje da ga ujedu. Onako zaprepašćen se brže bolje popne na haubu od patrolnih kola i motorolom zove komandira, a u isto vreme počinje da puca na svinje. Komandir stanice ga preko motorole pita: 'Jel' ima prezivelih?', ne znajući još kakva je situacija,  na šta mu naš policajac odgovara: 'Ima , al' sve ću da ih pobijem' !!!

    Jedan čovek po imenu Radosav koji je po prirodi bio veliki šaljivdžija, hteo je da se našali sa svojom ženom, ali na krajnje neobičan nacin. Ušao je u svoju štalu i zakačio se na gredu gde se vezao kaiševima, a predhodno se namazao brašnom po licu u nameri da se kao bojagi OBESI. Njegova žena ulazi u štalu i videći svog muža kako se klati mrtav na gredi pada u nesvest. U tom se skuplja pola sela i niko od njih se ne usuđuje da Radosava skine sa grede. Potom dolazi policija. Jedan od policajaca se penje na gredu u nameri da skine Radosava. U tom trenutku Radosav se okreće i namigne policajcu. Policajac pada u nesvest, pada sa grede i lomi ruku. Nesrećni Radosav je zbog ove neslane šale dobio 6 meseci zatvora.

    Priča jedne žene: 'Kupila sam ošamucenu ribu na pijaci i vraćala sam se kući autobusom. Autobus je bio prepun ljudi. Stanem ja pored jednog gospodina, onako krišom, kao 'ovaj ne smrdi na znoj sigurno'. Bila sam u pravu. Međutim, ona riba sa pijace koju sam držala u kesi, pored sebe, se povratila i počela da se koprca. Samim tim, riba je onog gospodina udarala po nozi. Gospodin se lagano okrenuo i rekao: 'Gospođo, prestanite da me udarate po nozi.' A ja mrtva 'ladna odgovaram: 'Gospodine! Nisam ja, to je moja riba...ops.'

    Imali smo kontrolni iz muzičkog. Pošto nam je profesor već rekao šta ćemo imati na kontrolnom mi smo svi spremili ispisane papire sa odgovorima. U međuvremenu dok ne zvoni morali smo da se pravimo da nešto pišemo. Moj drugar je pisao o Bahu. O tome šta je sve radio sa mamom, sestrom, komšinicom dok nije postao peder. (Sve je to bilo začinjeno sočnim psovkama). Profesor se zaustavio baš kod njega i uzeo da pogleda šta je to on napisao. I znate šta mu je rekao? 'Dobro je, samo ti još fale njegova dela!'

    Idem na plivanje tri puta nedeljno, i u blizini živi moj deda. Pošto sam se vratio izmožden iz škole, majka mi je rekla da kad se budem vraćao s plivanja, pokupim nešto od dede (nisam ni čuo šta). Bio je petak, a ja uđoh u transportno vozilo privatnika sa kesom sa sadržajem meni nepoznatim. Uskoro se osetio čudan, neprijatni miris u tom delu autobusa. Misleći da to nema veze sa mnom, ja sam se s ostalim putnicima prebacio nazad, i tako tri puta. Kad sam konačno stigao kući, mama reče: 'Sutra imamo podvarak !'

    Dolazim u Beograd da polažem prijemni za fax. Nemam pojma gde mi se fax nalazi. Nekako nalazim fax, ulazim unutra pitam gde se ovde predaju dokumenta. Jedan tip u hodniku promrmlja nešto tako da sam ja samo uspeo da čujem 'doktora Subotića'. Konsultujem se sa drugarima gde da nadjemo tog dr. Subotića. Dolazimo do jednog drugog tipa koji mi daje isti odgovor. Na kraju srećem jednu doktorku na klinici, jer smo mi pošli da tražimo ordinaciju dr Subotića, i pitam je gde mogu da predam dokumenta za prijemni, a ona mi reče: kod dr Subotića, i tu meni pukne film i pitam gde mogu da nađem tog dr Subotića. Kad je žena počela da se smeje... jedno pet minuta se ona smejala dok smo mi stajali onako zbunjeno i gledali je šta sad nije u redu? Kad je malo došla sebi rekla nam je da je on umro. U tom trenutku sam ja pomislio, ko koga sad zeza ovde. Na kraju je dilema razrešena tako što nam je rekla da se radi o ulici.

   
Pre par godina moj kum i ja dobijemo prenocište u odmaralištu u kojem smo prethodno provodili svoje letnje raspuste. Kriza sa smeštajem i dobijemo sobu u potkrovlju sa kupatilom koje smo delili sa dve simpatične dame. I kasnije smo se svađali oko moralnih kanona po kojima su funkcionisale. Elem po povratku sa plaže kum prvi zaglavi u kupatilo. Ja priteran stomačnim tegobama jedva sačekam da dotična, neuviđavna osoba napusti blaženo mesto i uletim. Spoznam nirvanu. Olakšan, okrenem se da povučem vodu i ... dospem u zarište pakla. Poslednji sprat hotela u to doba nije imo vode (uobičajeni problemi sa pritiskom pijaće vode u letnjm mesecima u turističkim mestima). Nemoćan da bilo šta promenim, skrušen napustim mesto zločina i pobegnem u sobu. Zadremam, skrhan bolom i umorom. U zlo doba probudi me buka koju su napravile naše prinudne cimerke pri povratku sa plaže. Uz normalnu buku iritirajuće je odzvanjalo zakukavanje jezivije (one bez par zuba iz prve petorke) koja je uporno ponavljala da ovde nešto smrdi. Završni udarac mojoj malenkosti je usledio kada je, najzad, uletela u kupatilo i provalila izvor muka uz poruku 'Komšija, mi u Dobanovcima povučemo vodu posle sranja !!!'

    Najveći blam je bio kada jedna debela i masna devojka radila trbušnjake na času fizičkog vaspitanja i kada je odjednom prdnula i u tom trenutku joj pukle helanke i svi se sem nje ugušili na času od tog njenog mirisa.

    Kada je u naš grad prvi put stigao Mc Donalds, ja sam prvo pola sata sedela čekajući da dođe kelner, zatim sam bacila poslužavnik u korpu za đubre i kao vrhunac zapalila cigaru pitajući se što nema piksle.

    Moji ukućani i ja primetismo da nam nešto strašno smrdi u hodniku. Uporno smo tražili razlog tome, ali ništa. Luftirali kuću, otvarali vrata da vidimo da ne potiče iz zgrade… Posle nekog vremena, pita keva nas, da li je dolazio jedan čovek koji je trebalo da donese crnogorski kajmak, kad moja sestra na to: 'Pa bio je on još prošle nedelje, ali nisam znala šta je doneo', i pokaza na kesu koja je čučala pored obuće.

    Ovo sam još davno čula od jedne poznanice, pa evo sad šta mi je ispričala da joj se desilo: 'Sinoć mi zvoni telefon i ja se javim, kad čujem neki muški glas šapuće: 'Ajde, gde si ti? Čekam te već pola sata, evo me pred tvojom zgradom!'
Vidim da je pogrešio broj, pa se našalim sa njim i kažem mu 'Pa penji se gore!'. A on 'Pa jel' ti tu muž?' 'Ma nije, otišao je na put! Hajde penji se!'.
E, da mi je znati šta se tamo desilo !

    Bila sam na bazenu sa DRUGOVIMA I DRUGARICAMA. Bilo nam je super, ali u jednom trenutku krenula sam da skočim i gaće su mi spale. KAKAV BLAM. SVI SU POČELI DA SE SMEJU I VALJAJU SE OD SMEHA. JOJJJJJJJJJ !!!